Ромићу и Радоњићу одређен притвор

Б92, Танјуг
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ромићу и Радоњићу одређен притвор

Београд - Ратку Ромићу и Милану Радоњићу, осумњиченима за убиство новинара Славка Ћурувије, данас је одређен притвор до 30 дана, саопштио је Виши суд у Београду.

Како је наведено, одлука о притвору донијета је због опасности од бјекства и ометања поступка утицањем на свједоке, као и чињенице да је за убиство које им се ставља на терет запрећена затворска казна већа од десет година.

Саслушање Милана Радоњића и Ратка Ромића, осумњичених за учешће у убиству новинара Славка Ћурувије, завршено је ноћас два сата послије поноћи. Саслушање је трајало готово девет сати и било је коректно, изјавила је Танјугу бранилтељка обојице осумњичених Зора Добричанин Никодиновић.

Како је јуче саопштио тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, за убиство Ћурувије 1999. осумњичен је и тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, који је у затвору у Пожаревцу, као и припадник посебне службе обезбјеђења у у ДБ-у Мирослав Курак, недоступан правосудним органима и за којим ће бити расписана међународна потјерница.

Кључни свједок у овој истрази је некадашњи командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија, који у пожаревачком затвору издржава казну од 40 година затвора, као и још два лица чији идентитет није саопштен из безбједносних разлога. Улемек је о убиству Ћурувије проговорио тек прошле седмице и истражним органима дао податке који су помогли расвјетљавање тог случаја.

Марковић и Радоњић се терете као налогодавци, а Ромић и Курак као извршиоци убиства. О повезаности врха тадашње власти са убиством и евентуалним налогодавцима убиства, чији је мотив политички, показаће истрага, рекао је Радисављевић на конференцији за новинаре.

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999, у јеку NATO бомбардовања СР Југославије. Убиство је извршено око 17 часова у Београду, у Светогорској улици (у то време Иве Лоле Рибара), у пролазу испред броја 35, гдjе су се налазиле просторије маркетиншке службе "Дневног телеграфа", а на четвртом спрату и стан у коме је Ћурувија живио.

Убице су у Ћурувију испалиле 17 метака, а затим га докрајчиле и једним пуцњем у главу. Са њим је тада била његова нјевенчана супруга, историчарка Бранка Прпа.

На власти у Србији је у то вријеме била коалиција СПС, ЈУЛ и СРС.

Радомир Марковић је ухапшен у фебруару 2001. Осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због убиства Ивана Стамболића 25. августа 2000. године и четворице чланова СПО у атентату на лидера СПО - Вука Драшковића на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999. Радоњићу и Ромићу суди се у Вишем суду у Београду за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви 2000. године. Првостепено су били осуђени на осам и седам година затвора, али је та пресуда укинута и наложено је ново суђење.

Селаковић: Енигма је до кога ће довести истрага

Министар правде Никола Селаковић изјавио је синоћ да је у овом тренутку енигма до кога ће довести истрага о убиству новинара Славка Ћурувије, и да ће, свакако, бити предузето све да се осумњичени, ако су ван Србије, приведу лицу правде.

„На основу овога што је јавност  могла да чује, можемо да основано сумњамо да је иза убиства стајао део државе. То је свакој држави у свету тешко да призна и ово је наше суочавање са мрачним и туробним временом наше прошлости и залог ове генерације за будућност долазећих генерација“, рекао Селаковић за Телевизију Б92.

Помак у рјешавању случају убиства Славка Ћурувије је, како је оцијенио, био могућ захваљујући ријешености првог потпредсједника владе Александра Вучића и свих органа који су ушли у тај посао са непоколебљивом рјешеношћу да се случај разријеши.

„Не доводим у питање нечију вољу. Верујем да су људи који су пре овога радили овај посао испитивали шта се догодило, али вероватно не са оволико рада, марљивости и жеље да се не одустане“, рекао је Селаковић.

Он је истакао да жели да, макар у случајевима за које је заинтересована најшира јавност, суђења буду завршавана у разумном року како би грађани били уверени да се у правосуђу нешто мења.

„Чему може просечан грађанин коме је рецимо убијен члан породице да се нада ако је потребно 15 година да се разоткрије убиство јавне личности каква је био Славко Ћурувија“, рекао је Селаковић.

Упитан да ли ће Милорад Улемек, који је одлучио да са тужиоцима подјели сазнања о убиству Ћурувије, бити кредибилан свједок, Селаковић је рекао да вјерује у то јер је Улемек био дио безбједносне „машине“ у Србији и један од кључних актера догађај из тог периода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.