Фото: Резолуција 1244 пресудна за дијалог
БЕОГРAД - Србија у децембру није могла да добије кандидатуру без "експлицитног одустајања" од Резолуције 1244, рекао министар спољних послова Србије Вук Јеремић.
- Показали смо велику флексибилност и спремност да се пронађу рјешења кроз дијалог са Приштином, али не можемо да испунимо ту врсту захтева - истакао је Јеремић.
Јеремић је, обраћајући се учесницима конференције Србија и ЕУ - кво вадис, истакао да је позивање на Резолуцију 1244 од пресудног значаја за наставак преговора у циљу рјешавања питања Косова.
Напомињући да можда још више треба бити суздржан у предвиђањима у вези са добијањем статуса кандидата у марту идуће године, Јеремић је указао да је далеко важније наставити реформски процес који води ка остварењу чланства у ЕУ.
- Без обзира на то шта се буде догађало, треба стрпљиво да наставимо изградњу друштва које ће бити компатибилно са европским окружењем - нагласио је шеф српске дипломатије.
Јеремић је поновио да се спољна политика Србије неће мијењати и да остају иста четири приоритета: европске интеграције, територијална цјеловитост, регионална сарадња и економска дипломатија.
- Наставак европског процеса, реформе друштва треба да остану приоритет за све будуће владе, а за ову сигурно остају - поручио је Јеремић.
Српски министар је указао да "Косово није признао већински дио човечанства", што, према његовим ријечима, представља "елемент утицаја" у дијалогу Београда и Приштине.
- Да је Косово члан међународних организација и да су га признале две трећине светских земаља, нико са нама не би преговарао - оцијенио је он и додао да "Резолуција 1244 може бити са стола склоњена искључиво руком Србије".
Директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Милица Делевић рекла је да Србија треба да се усредсреди на она очекивања ЕУ око којих се слажу све државе чланице - а то је да цио регион иде ка сарадњи и да мисија EULEX треба да функционише на цијелој територији Косова.
Нацрт резолуције о трговини органима, који су саставили Русија и Србија, није се нашао јуче на дневном реду сједнице Савјета безбједности УН, преноси РТС.
- Та тачка је обрисана, помјерена за неки други датум - рекао је један дипломата у Њујорку, не наводећи разлоге због којих се то питање није нашло на дневном реду најмоћнијег тијела свјетске организације.
Нацртом је предвиђено именовање специјалног представника генералног секретара УН, који ће "надгледати истраге" и обезбјеђивати везу са Савјетом безбједности. Специјални представник могао би, у случају потребе, и сам да "организује и води истражне активности".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.