Фото: Реконструкција Владе Србије није на дневном реду
БЕОГРAД - Потпредсједник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да реконструкција Владе "апсолутно није на дневном реду" и да је владајућа коалиција стабилна.
- Биће још много изазова ове године и веома је важно да све институције буду одблокиране, а нарочито Скупштина Србије, како би радиле у интересу грађана и државе - рекао је Ђелић у интервјуу агенцији Бета.
Ђелић је додао да ове године нису предвиђени избори и да би то требало искористити како би се сви предали раду у отежаним околностима изазваним свјетском кризом "без преседана у посљедњих 100 година", као и да је енергетска криза показала колико је важна политичка стабилност.
Потпредсједник Владе је навео да се на политичкој сцени постепено појављују два велика блока и да је за будућност Србије, као и за сваку европску демократију, упутно да има двије велике странке.
- Једну која покрива центар и левицу са савезницима, а то је Демократска странка и другу која би покривала десницу, а видимо да ту има неколико конкурената од којих је најозбиљнији за сада Српска напредна странка - рекао је он.
Ђелић који је задужен за европске интеграције, упитан да ли би и када у том процесу могло да дође на ред питање добросусједских односа, одговорио је да Србија неће пристати на било какву уцјену око Косова зарад европских интеграција.
- Ниједна таква уцена није дошла на адресу Београда и институционално решење ће морати да се нађе у тренутку уласка Србије у ЕУ, а до тада ће ситуација на терену и сви наши напори показати да је неизбежан наставак преговора зарад историјског компромиса између Београда и Приштине - рекао је Ђелић.
Додао је да, међутим, остаје отворено питање одмрзавања прелазног трговинског споразума и да Србија свакодневно, у контактима са Европском комисијом и земљама чланицама ЕУ, доказује пуну сарадњу са Хашким трибуналом.
- Надамо се да ће ти елементи довести до промене тврдог холандског става, а Србија ће свакако аплицирати за добијање статуса кандидата најкасније до априла - рекао је Ђелић.
Потпредсједник Владе је навео да Србија ове године од ЕУ у финансијском смислу очекује помоћ од 190 милиона евра из ИПA претприступних фондова и бар 400 милиона евра макрофинансијске помоћи у виду повољног дугорочног кредита, који ће бити искоришћени ако буyетски приходи и приходи од приватизације буду мањи од планираних.
Ђелић је навео да ће у процесу визне либерализације са земљама ЕУ, Европска комисија најкасније у мају имати прве закључке о напретку Србије.
- За очекивати је да ћемо сви на западном Балкану добити додатне сугестије на којима ћемо радити током лета и конкретна одлука коју ће донети земље чланице шенгенске зоне, могла би уследити крајем године. Сви наши напори усмерени су ка томе да та одлука буде позитивна - рекао је Ђелић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.