Расправа о Србији у Европском парламенту, Хрвати незадовољни

Брисел - Расправа у спољнополитичком комитету ЕП о Резолуцији о Србији, протекла је у знаку полемике посланика из Хрватске с већином осталих чланова Комитета.

Комитет је расправљао о амандманима на Нацрт Резолуције о напретку Србије у европским интеграцијама, који је поднио известилац Дејвид Мекалистер.

Званичник Европске комисије Сајмон Мордју изјавио је да је "јасан став Комисије да би био створен" крајње штетан преседан ако би се отварање поглавља 23 у преговорима о чланству Србија-ЕУ, условаљавало сада захтјевом да Србија мијења закон о суђењима за ратне злочине.

У расправи у резолуцији о Србији у Европском парламенту у Бриселу, то су затражили хрватски посланици, оспоравајући право српском тужилаштву да истражује и подиже оптужнице за злочине на подручју бивше Југославије.

Мордју је нагласио да је српски закон врло сличан оном у више земаља чланица ЕУ и предочио да је у свим досадашњим преговорима о чланству став ЕУ био да се о билатералним питањима разговара ван преговора.

Посланици Сполњополитичког одбора (СПО) ЕП су у расправи пружили подршку резолуцији о Србији у којој се указује на напредак и одлучност српске владе да се ухвати у коштац са структурним друштвеним и привредним реформама на путу ка чланству у Европској унији, предочивси "нужност напретка у најважнијој реформи - владавини права".

Одбор (СПО) је данас у Бриселу углавном усагласио нацрт те резолуције, у коју "ради сажетости и прецизности" нису уврштена билатерална питања, како је то образложио извјестилац ЕП за Србију Дејвид Мекалистер, који је припремио тај документ.

То је наишло на негодовање делегације хрватских посланика у ЕП који су поднијели низ амандмана са захтјевом да се Србији превасходно одузме право на истрагу и суђење за ратне злочине, што је, како они виде, случај с једним хрватним држављанином.

Они су тражили да се то на неки начин постави као услов за даљи напредак Србије ка ЕУ, уз питања судбине несталих, повраћаја културних добара и рјешења границе на Дунаву.

Високи функционер ЕК Мордју је у расправи нагласио да је у свим досадашњим преговорима о чланству став био да се о билатералним питањима разговара ван преговора.

Мордју је навео да је тај српски закон врло сличан законима у Белгији, Чешкој, Данској, Финској, Француској, Немачкој, Луксембургу, Холандији, Шпанији, Шведској и Великој Британији, мада уопште и не постоји "правна тековина" ЕУ за ту материју.

А, по његовима ријечима, прави приступ томе се огледа у ставу у предлогу резолуције ЕП да је нужно "регионално помирење".

Хрватски посланик Андреј Пленковић је врло одлучно одбацио тумачење званичника ЕК и рекао да је то "врло негативан начин објашњавања шта је општа правосудна надлежност за злочине", уз тврдњу да Европска комисија није проучила и не познаје међународно право.

Мордју је претходно подвукао да је важно да се кад је ријеч о поглављима преговора о чланству ЕУ-Србија не прихвате захтјеви који нису обухваћени правном тековином - законима и прописима ЕУ, нити правним оквиром за преговоре.

Европска комисија, како је нагласио Мордју, "одбацује замисао да о билатералним питањима треба расправљати у склопу процеса преговора о чланству и наш је став да се билатерална питања морају разматрати тако да не штете поступку за чланство, већ у билатералној равни".

"Ако се позабавимо врло специфичним начином како Србија рјешаваратне злочине, видимо да постоје српском рјешавању врло слични поступци за ратне злочине и да Србија примјењује свеобухватне препоруке за преговоре о поглављу 23, а важно за Комисију је да утврди да те препоруке Србија ваљано примјењује", рекао је Мордју.

У нацрту резолуције ЕП наводи се да је темељито спровођење "правне тековине" ЕУ, европских закона и политика за Србију и даље кључни показатељ успјешности процеса европске интеграције.

У том документу, коју је припремио Дејвид Мекалистер, истиче се да би поглавље 23. о правосуђу и темељним правима, као и поглавље 24 - правда, слобода и безбједност, требало отворити у раној фази преговора о чланству ЕУ и Србије.

Такође се подстичу Београд и Приштина да наставе дијалог и примјену постигнутих договора, и подвлачи да је оквиром за преговоре о чланству Србија-ЕУ "утврђено да се упоредо с општим напретком преговора мора остваривати помак у нормализацији односа с Косовом у складу с поглављем 35".

А "поглавље 35 треба отворити на почетку преговора", наводи се у нацрту резолуције ЕП.

Европски парламентарци такође су "позвали Србију да усклади своју спољну и безбједносну политику с политиком ЕУ, укључујући своју политику према Русији".

У документу се изражава "жаљење што Србија, када је то од ње било затражено, није ускладила своје одлуке с одлукама Савјета министара (ЕУ) којима се уводе рестриктивне мјере против Русије".

Према нацрту резолуције ЕП, реформа правосуђа мора довршити како би се зајамчила потпуна независност и непристраност судија и тужилаца, а за то је потребна и допуна устава.

Парламентарци ЕУ поздравља снажан политички подстрек који се у Србији даје битки против корупције и примени препорука Групе држава за сузбијање корупције (GRECO).

Такође се упозорава да су случајеви одавања информација медијима о истрагама у току, чиме се крши претпоставка невиности, озбиљан разлог за забринутост и требало би их истражити и покренути судски поступак у складу са законом.

ЕП похваљује рад независних регулаторних тијела и њихов допринос побољшању правног оквира и већем ступњу одговорности државних институција, уз напомену да се препоруке независних регулаторних тијела морају слиједити, а њихова независност поштовати.

У нацрту резолуције се поздравља и тражи спровођење усвојених закона о јавном информисању и медијима, закона о електронским медијима и закона о јавним радиодифузионим услугама и позива на њихову проведбу.

Парламентарци ЕУ наводе да су "забринути због претњи новинарима и све горих услова за потпуно остваривање слободе изражавања у Србији и наглашавају потребе потпуне транспарентности медијског власништва".

Према документу ЕП, поплаве у Србији у мају 2014. озбиљно су погодиле становништво и неповољно утицале на привреду, али је српским властима упућен подстрек да спроведу структурне привредне реформе како би се побољшао амбијент за инвестиције, смањио високи степен незапослености и сиромаштва, и спровела консолидација буџета.

ЕП "напомиње, међутим, да је правна несигурност присутна у приватном сектору и након усвонених законских измјена" и отуд "поново изражава забринутост због одредби новог члана 234. о злоупотреби положаја и овлашћења који се још увијек могу произвољно тумачити".

У нацрту резолиције се додаје да Србија треба да усагласи законодавсто с "правном тековином" Уније како би што брже спровела раздвајање и реструктурирање јавног предузећа за гас.

СПО ЕП ће сутра гласати о резолуцији за коју је поднесено преко двије стотине амандмана, а двадесетак их је прихваћено и усаглашено од свих политичких група у Одбору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.