Путин у Београду под будним оком посматрача

Београд - Предсједник Русије Владимир Путин допутоваће средином седмице у посјету Београду, трећу по реду у 13 година, али овај пут, чини се, под будним оком посматрача и у свијету и код нас.

Путин долази у Београд 16. октобра поводом прославе 70. годишњице ослобођења Београда, објелодањено је прије недјељу дана, али се копља о томе да ли ће од његове посјете по Србију бити више штете или користи ломе много дуже.

Србија је једина од држава кандидата за чланство у ЕУ која није увела санкције Русији због Украјине, а Запад очекује да Београд јасније одабере страну када је ријеч о украјинској кризи, односно да одустане од инсистирања на избалансираном ставу.

Из Брисела, Берлина, Вашингтона, иначе у својеврсном новом хладном рату са Москвом, званично поручују да немају никакав проблем са Путиновом посјетом Београду.

Неформално се, међутим, могу чути упозорења да ЕУ са растућом забринутошћу гледа на пораст руског утицаја не само у Србији, него и у другим земљама Западног Балкана.

Српски премијер Александар Вучић поручује да се Србија не стиди када говори о посјети Путина и да се поноси својом антифашистичком борбом, а да ће руском предсједнику отворено рећи да се Србија налази на европском путу.

"Ово је Србија која се не стиди и која води јасну спољну политику", поручио је Вучић и подсјетио да исте ставове износи на сваком мјесту и пред свима, и у Бриселу, и Москви и у Вашингтону.

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин сматра да посјета Путина "неће ником штетити".

"Посјета неће трајати дуго, али биће интензивна. Имаће и емотивну конотацију, али и практични, економски карактер. Никоме неће штетити", рекао је он недавно.

Коментаришући захтјев Брисела да Србија прије или касније мора јасно да одреди страну поводом украјинске кризе, Чепурин каже да "Србија неће предузимати потезе који би нанели штету руско-српским односима" и да Москва "чврсто рачуна да кретање Србије према ЕУ неће нанијети штету билатералним односима с Русијом".

Што се тиче Брисела, одлазећи европски комесар за проширење Штефан Филе каже да та посјета не треба да брине било кога у Европи, те да је Србија већ више пута јасно демонстрирала своју европску оријентацију да би она била угрожена или промјењена због једне посјете.

 Његов насљедник Јоханес Хан, међутим, каже да ће Србија, уколико жели да постане чланица ЕУ, мора пажљиво да размотри своју одлуку да не подржи санкције Уније против Русије, а истом поруком огласио се шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Девенпорт.

У Извјештају о напретку Србије који је објављен 8. октобра, наведено је да би Србија требало прогресивно да усклађује своју спољну и безбједносну политику са ЕУ до приступања Унији.

Уочено је да је Србија начелно подржала суверенитет и територијални интегритет Украјине, мада је била уздржана приликом гласања у генералној скупштини УН и констатовано да се Србија није придружила санкцијама против Русије, али је дала гаранције да се неће искористити руски ембарго на увоз хране из ЕУ да повећа сопствени извоз.

Међутим, према ријечима једног неименованог званичника ЕУ, Брисел са све већом забринутошћу прати продор Русије на Западни Балкан, што се доживљава као пријетња стабилности и европским интерграцијама региона.

 "Руска помоћ увијек има своју цијену", рекао је један неименовани званичник ЕУ, и упозорио да треба погледати како су прошли Бјелорусија и Казахстан, који су са Русијом ушли у бесцаринску унију.

"Чувајте се Руса и кад доносе дарове", парафразирао је тај званичник.

Са премијером Вучићем прије неколико дана разговарао је и амерички потредсједник Џозеф Бајден, о подршци Вашингтона реформама које су пред Србијом. Информација о томе да ли је Путонова посјета била једна од тема није било, али ријечи бивше блиске сараднице америчког предсједника Карен Донфрид да у тој посјети нема ничега спорног, али да ће међународна заједница с великом пажњом пратити поруке које буду изречен, потврђују да ни Вашингтон није развнодушан.

И амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби се бавио том посјетом, упитавши зашто уопште Путин долази у Београд када је српску престоницу ослободила Трећа украјинска армија (група армија с Трећег украјинског фронта), као дио Црвене армије, ушавши након тога у полемику са Чепурином.

Специјални изасланик за југоисточну Европу, Турску и ЕФТА у Министарству спољних послова Њемачке Ернст Рајхел рекао је да је очекивање ЕУ да се Србија полако прикључује позицијама Уније.

Путиновом посјетом бавили су се и многи "код куће".

Дио опозиције, попут лидера Нове странке Зорана Живковића, сматра да нема дилеме да ли треба да буде домаћин моћном руском лидеру, али да тренутак посјете није најбољи.

У медијима је било доста "неименованих" страхова да ће долазак Путина угрозити позиције Србије на Западу.

Према истраживањиу агенције Фактор плус, двије трећине грађана има позитиван став према доласку шефа руске државе у Београд. 

Мимо свих тих дилема и "дилема", очекује се да ће главне теме највиших званичника двије земље, које имају Споразум о стратешком партнерству, бити политичка, али и, прије свега, економска сарадња двеју држава.

Енергетика и развој српске жељезница требало би да буду у врху приоритета, али и привлачење руских инвестиција и инвеститора у области прераде воћа, поврћа и меса.

Београдски медији, позивајући се на неименоване изворе из владе, најављују да ће се разговарати о листи производа који су на режиму извоза у Русију без царине и могућности да се на листу убаци неколико хиљада возила крагујевачког "Фијата", сиреви и цигарете.

Подсјећа се да је бесцарински извоз "Фијатових" аутомобила у Русију одавно један од важних привредних циљева Србије и најављиван је као могућност и пред недавну посјету премијера Александра Вучића Москви.

Односе двије земље карактерише и Споразум о слободној трговини негдашње СРЈ (чији је Србија искључиви правни наследник) и Русије, склопљен 2000. На основу тог споразума Србија је једина земља ван ЗНД која има обезбјеђен ванцарински приступ руском тржишту.

На режиму слободне трговине налази се око 95 одсто производа из Србије, али њиме нису нису обухваћени производи аутомобилске индустрије.

Једна од главних тема биће и пројекат Јужни ток, а с тим у вези српски премијер је рекао да његова изградња у Србији зависи од договора Русије и ЕУ.

"Потребно је видети, како и где смо дошли поводом питања 'Јужног тока'. И шта да радимо уколико нам неко заврне вентил с гасом, на који начцин, одакле ће се Србија снабдевати", казао је премијер.

О сарадњи са "Руским железницама", Вучић је недавно подсјетио да је Србија са Русијом закључила споразум о кредита од 800 милиона долара, намјењен за развој и модернизацију жељезничке мреже.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров најавио је недавно да ће за вријеме предстојеће посјете премијера Путина бити размотрени заједнички пројекти двије земље.

Посјета предсједника Русије биће његова трећа посјета Београду - 2001. године је посјетио Србију као шеф државе, а 10 година касније и као премијер.

Путин се у Русији састајао са предсједником Србије Томиславом Николићем у пет наврата од средине 2012. године, а са премијером Александром Вучићем јула ове године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.