Пршут од 300 евра

УЖИЦЕ - Нико од 20 излагача на Десетом сајму сувомеснатих производа, који је протекле седмице одржан у златиборском селу Мачкату код Ужица, није желио да каже колико годишње произведе тона ужичке свињске и говеђе пршуте, сланине, овчије стеље и домаће кобасице.

- Из ове пршуте и сланине миришу љековите златиборске траве - каже Мира из Вишеграда док шета између правих брда сувог меса наслаганог у укусно уређеним и украшеним штандовима. Градоначелник Ужица Јован Марковић истиче да је за овај сајам чула Европа, а кад туристи из ње набасају на "Пршутијаду", не могу чуду да се начуде да оваква манифестација постоји на земаљској кугли.

Свештеник Радојица Васиљевић са Мачката објашњава да су неки богати Ужичани у Aустрији изградили овакве сушаре, сушили пршуту по овдашњем рецепту, али овај гурмански специјалитет није био близу овом произведеном на Мачкату.

- Тајна укуса и мириса ужичке пршуте је и у томе што се на Златибору и околини сударају вјетрови из Паноније са оним са Јадранског мора. Из јадранских се ослобађа велика количина јода који пада на земљу дајући боју и укус ужичкој пршути - каже Васиљевић.

Пршутар Aлександар Радојчић се хвали пршутом дугом 2,5 метара и тешком 18 килограма. Каже да се могу направити и веће, а ова овдје изложена кошта 300 евра.

Милена Шопаловић прича да се овдје пршута производи као и што се то чинило прије 150 година. Месо се на буковим цјепаницама и тихој ватри суши око 30 дана, а свему томе доприноси и хладан и оштар златиборски ваздух.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.