Прогутале су их ријеке у Србији и још нису пронађени

Породица Радосављевић већ два и по мјесеца трага за Урошем (23), који је нестао 6. децембра у Дунаву код Винче. Било је касно вече када је чамцем кренуо по Дунаву, а његово празно пловило је пронађено 13 километара низводно. Нема доказа да је неко боравио са Урошем, ни да је над њим почињено насиље.

Породица не зна његову судбину. Да ли је, којим случајем, жив? У почетку су се надали, трагали, очекивали да ће га пронаћи негдје на обали, промрзлог.

Води се као нестао, па, ако је и негдје у мутним дубинама Дунава, свијећу још нико не може да запали. Олакшање за породицу било би и само сазнавање истине о судбини дјететеа, па чак и ако су те вијести најгоре.

- Сваког дана је све горе. У првих мјесец дана радио је адреналин, надали смо се да ћемо га наћи. Очекивали смо да је жив, да ћемо га пронаћи негдје са хипотермијом. Није било трагова да се утопио, али немамо доказа ни да се то није десило - прича његова мајка Вера.

Мајка вријеме проводи у чекању, на лијековима, не одлази на посао...

- Прошле недјеље смо били на води, од Винче до Смедерева прошли смо десном страном, а вратили смо се лијевом. Не идемо сваки дан у потрагу. Сви који познају Дунав кажу да нема потребе трагати сваки дан, иако бих ја најрадије ишла - казала нам је Вера.

Аларм се упалио почетком фебруара. Једно тијело је испливало, а двије породице позване су ради идентификације.

- Јуче ме звала инспекторка да ме пита које цигаре пуши, који је телефон носио. Онда сам данас схватила о чему се ради - испричала је тада Вера.

То није био Урош, већ Саша Костић, тридесеттрогодишњак који је нестао 3. новембра.

- Мајкина душа! Чекали, чекали три мјесеца, па, ево, да га неко нађе, да нам јави - потврдила је тада мајка покојног Саше, Светлана Костић.

Нажалост, нека тијела никада нису пронађена. За њихове породице они нису ни живи ни мртви, оно мало наде које тиња у њима бори се са црним слутњама да ће сљедећи телефонски позив значити - крај. Такав је случај Барбаре Витез, дјевојчице за коју се вјерује да је упала у Тису.

- Колико дуго ће тијело плутати ријеком, као и да ли ће испливати, зависи од низа фактора као што је температура воде у рекама, јачина протока воде, водостај, као и конфигурација терена приобаља. Тијело може бити пронађено и на 100 километара од мјеста утапања. Током 2019. године било је укупно 12 успешних спасавања лица из река, као и 17 асанација преминулих лица из ријека - рекли су у МУП.

Они су додали и да Министарство унутрашњих послова не учествује у процесу идентификације.

Ипак, они јеси ангажовани у потрази.

- По пријави нестанка лица полиција предузима мјере на проналаску истог опсервацијом дијела ријеке, обиласком како ужег, тако и ширег мјеста гдје је пријављен догађај, непосредним опажањем, као и разговором са очевицем догађаја. Такође, постоји површинска претрага као и директна у којој ронилац под водом претражује површину у циљу проналаска тијела - наводе у полицији.

Тијело које испива некада остаје НН
Када тијело дуго времена проведе у води, потребно је урадити ДНК анализу ради откривања идентитета. Међутим, та анализа је успјешна само ако се генетски код особе која је испливала поклопи са генима сродника који је траже или његовим узорком. Ако нема поклапања - не зна се ко је пронађен.

Тако је 2005. године у реку Тису упао аутобус пун са више од 20 путника. Спасено је само седморо, а извучена су и три тијела дављеника. Три године касније, испливало је још једно тијело, вјероватно једне од жртава ове несреће, али када је урађена ДНК анализа, резултати се нису поклопили са узорцима оних сродника који су тражили несталог: мајке, сина и брата.

То је највјероватније био возач аутобуса, али нико се тада није јавио да свој ДНК материјал упореди с његовим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.