Проблем азиланата може да штети Србији

БЕОГРAД - Послије упозорења Европске комисије и Белгије да је од доласка на бијели шенген, из Србије повећан број захтјева за азилом, домаћа јавност упозорава да би то могло имати озбиљне посљедице како за Србију тако и за саме подносиоце захтјева.

- Aко су захтеви за азилом економски мотивисани, односно потакнути лошим животом у Србији, азил није пут да се такви проблеми реше. То је потпуно погрешан пут јер то што неко мисли да ће подношењем захтева за азил добити боље животне услове, потпуно је погрешно - рекао је програмски директор у Групи 484 Владимир Петронијевић за Радио Слободну Европу.

Петронијевић упозорава на податак да је током цијеле прошле године захтјев за азил у Белгију затражило укупно 520 држављана Србије, док је само за непуна три мјесеца откако је земља доспјела у безвизни режим упућено већ 320 захтјева.

- Оно што држава у овом тренутку мора да уради је да се оваква ситуација озбиљно анализира и схвати, али и да се каже људима шта визна либерализација значи и какву штету неоснованим захтевима могу нанети и себи и Србији у земљама западне Европе - каже Петронијевић.

Он додаје да је ситуација потпуно неповољна за за сваког ко неосновано тражи азил, јер ће бити враћени у Србију, а могли би добити забрану уласка у земље ЕУ, чак и до пет година.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић сигуран је да безвизни режим за грађане Србије неће бити угрожен због примједбе Белгије да је у тој држави повећан број азиланата са југа Србије.

Он је рекао је да ће сви азиланти бити враћени из Белгије и најавио да ће наредних дана бити разговора са Европском комисијом и представницима Белгије, како би се у наредном периоду заједничким дјеловањем спријечиле такве појаве.

Српске власти у Србији саопштиле су да поменути спорни захтјеви за азилом највјероватније односе на захтјеве Aлбанце с југа Србије и Македоније.

Петронијевић указује на једну, како је рекао, занимљиву чињеницу да повећан број захтјева долази само за Белгију.

- Белгија је земља у којој се то највише догађа. Постоји неколико земаља где би ти захтеви могли да буду упућени, али они одлазе баш у Белгију. То је интересантно. Треба испитати да ли неко мешетари и збуњује јавност да се у тој земљи могу постићи одређене ствари - додаје Петронијевић.

На сличан проблем сугерисао је и сам министар унутрашњих послова Ивица Дачић, наводећи могућност постојања организованог рада на рјешавању азила.

Белгијски премијер Ив Летерм ради хитног рјешавања тог проблема допутоваће 8. марта у Приштину и Скопље.

Истрага о азилу

Послије упозорења које је Србији и Македонији упутила члан европског парламента за визну либерализацију Тања Фајон, Македонија је почела интензивно да испитује да ли су туристичке агенције, које организују одлазак грађана у ЕУ уз обећање да ће тамо добити азил, дио организоване криминалне мреже, преносе агенције.

Стотине македонских грађана ромске и албанске националности који су од Нове године, користећи визну либерализацију затражили азил у Белгији, највјероватније су жртве добро организоване криминалне мреже која им обећавала бољи живот у земљама ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.