Problem azilanata može da šteti Srbiji

BEOGRAD - Poslije upozorenja Evropske komisije i Belgije da je od dolaska na bijeli šengen, iz Srbije povećan broj zahtjeva za azilom, domaća javnost upozorava da bi to moglo imati ozbiljne posljedice kako za Srbiju tako i za same podnosioce zahtjeva.

- Ako su zahtevi za azilom ekonomski motivisani, odnosno potaknuti lošim životom u Srbiji, azil nije put da se takvi problemi reše. To je potpuno pogrešan put jer to što neko misli da će podnošenjem zahteva za azil dobiti bolje životne uslove, potpuno je pogrešno - rekao je programski direktor u Grupi 484 Vladimir Petronijević za Radio Slobodnu Evropu.

Petronijević upozorava na podatak da je tokom cijele prošle godine zahtjev za azil u Belgiju zatražilo ukupno 520 državljana Srbije, dok je samo za nepuna tri mjeseca otkako je zemlja dospjela u bezvizni režim upućeno već 320 zahtjeva.

- Ono što država u ovom trenutku mora da uradi je da se ovakva situacija ozbiljno analizira i shvati, ali i da se kaže ljudima šta vizna liberalizacija znači i kakvu štetu neosnovanim zahtevima mogu naneti i sebi i Srbiji u zemljama zapadne Evrope - kaže Petronijević.

On dodaje da je situacija potpuno nepovoljna za za svakog ko neosnovano traži azil, jer će biti vraćeni u Srbiju, a mogli bi dobiti zabranu ulaska u zemlje EU, čak i do pet godina.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić siguran je da bezvizni režim za građane Srbije neće biti ugrožen zbog primjedbe Belgije da je u toj državi povećan broj azilanata sa juga Srbije.

On je rekao je da će svi azilanti biti vraćeni iz Belgije i najavio da će narednih dana biti razgovora sa Evropskom komisijom i predstavnicima Belgije, kako bi se u narednom periodu zajedničkim djelovanjem spriječile takve pojave.

Srpske vlasti u Srbiji saopštile su da pomenuti sporni zahtjevi za azilom najvjerovatnije odnose na zahtjeve Albance s juga Srbije i Makedonije.

Petronijević ukazuje na jednu, kako je rekao, zanimljivu činjenicu da povećan broj zahtjeva dolazi samo za Belgiju.

- Belgija je zemlja u kojoj se to najviše događa. Postoji nekoliko zemalja gde bi ti zahtevi mogli da budu upućeni, ali oni odlaze baš u Belgiju. To je interesantno. Treba ispitati da li neko mešetari i zbunjuje javnost da se u toj zemlji mogu postići određene stvari - dodaje Petronijević.

Na sličan problem sugerisao je i sam ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, navodeći mogućnost postojanja organizovanog rada na rješavanju azila.

Belgijski premijer Iv Leterm radi hitnog rješavanja tog problema doputovaće 8. marta u Prištinu i Skoplje.

Istraga o azilu

Poslije upozorenja koje je Srbiji i Makedoniji uputila član evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon, Makedonija je počela intenzivno da ispituje da li su turističke agencije, koje organizuju odlazak građana u EU uz obećanje da će tamo dobiti azil, dio organizovane kriminalne mreže, prenose agencije.

Stotine makedonskih građana romske i albanske nacionalnosti koji su od Nove godine, koristeći viznu liberalizaciju zatražili azil u Belgiji, najvjerovatnije su žrtve dobro organizovane kriminalne mreže koja im obećavala bolji život u zemljama EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.