Фото: Прашина због приче о приватизацији Новости и Луке Београд
БЕОГРAД - Сва узбуна у Србији, послије укључења Станка Суботића Цанета у интервју са Небојшом Медојевићем на ТВ Б92, дигла се због приватизације "Вечерњих новости", око којих је била велика афера још током 2006. године.
- То је медијска агресија на Б92 и на мене лично због тога што је Суботић тврдио да су Мирослав Мишковић и Милан Беко од његових пара купили Луку Београд и "Новости". У ком грму лежи зец? Па у причи која са мном и са Б92 нема везе, у приватизацији "Новости" - рекао је Ћосић.
Он је истакао да су већински власници "Новости" три иностране компаније које посједују 25, 25 и 12 одсто власништва.
- Дакле, 62 одсто листа "Новости" поседују странци, а сада те новине воде целу кампању јер су, наводно, једина новина у којој је остао српски капитал. Када се бавите купопродајом у медијима, последња ствар која се догађа, када се уговори већ направе, јесте решење антимонополске комисије које каже да тај нови купац неће имати монопол ако купи ту новину. И то је оно што се у овом тренутку чека - каже Ћосић.
Процјењује се да би монопол могла имати њемачка новинска компанија "ВAЦ" која у више земаља региона има власништво у новинама, а у Србији у "Политици" и новосадском "Дневнику".
Ћосић каже да је велики проблем то што се у Србији не зна ко је власник већине новина и што је власништво над медијима веома нетранспарентно.
Још једном је одбацио наводе и спекулације да иза њега и куће Б92 стоји новац Станка Суботића Цанета.
Он је најавио да ће покренути и судски поступак поводом изјава које је у појединим медијима изнио Небојша Медојевић и додаје да није погријешио када је Суботића укључио у емисију у којој је Медојевић био гост.
Ћосић каже да грађани Србије не би знали за многе ствари и афере да нема таквих потеза.
- Моје лично грађанско и професионално уверење је, да нема РТВ Б92, да нема пар магазина и пар новина, грађани Србије знали би само шта се догађа на "Фарми". Сетите се шта се десило после претходног "Инсајдера", под каквим притиском је био Б92 и Бранкица Станковић - рекао је Ћосић гостујући у "Утиску недеље".
Новинар недјељника "Време" Милош Васић указује да цијела прича има много ширу регионалну димензију кроз коју се преплићу случајеви шверца цигарета из 90-их, као и приватизације медија у посљедњој деценији.
- Ту се одједном појављују мултинационалне компаније, дуванске и медијске, и могу да се успоставе неке везе које нам показују како је могуће да се једна те иста "чаура компанија" појављује као већински власник "Национала" у Загребу и још неких медија. То је много озбиљнија прича него што делује на први поглед - каже Васић.
За новинара листа "Блиц" Вука Цвијића најважнији је тренутак у којем се Суботић огласио, а који према његовом мишљењу, има везе са истрагом која се води у вези са новцем Дарка Шарића.
Екипа "Реакције" Б92 истражила је везе контроверзног бизнисмена Станка Суботића Цанета и нарко-боса Дарка Шарића.
Према сазнањима "Реакције", 2007. и 2008. године Служба за борбу против организованог криминала провјеравала је везе појединих предузећа у којима се "Рокшпед" и "Еуропамонт" Aнтона Станаја појављују као власници, а која се данас везују за Дарка Шарића.
Послије те истраге, међутим, није поднесена ниједна кривична пријава, што је, како каже извор "Реакције", омогућило наставак несметаног прања новца кроз куповину предузећа, али и његово повлачење са многих рачуна, послије запљене дроге у Уругвају.
Извор "Реакције" зато сумња у обећања српских политичара, који најављују да ће случај у потпуности бити расвијетљен.
Предсједница Савјета Владе Србије за борбу против корупције Верица Бараћ изјавила је да јој је жао што Одбор Скупштине Србије за одбрану и безбједност јуче није расправљао о приватизацији Луке Београд и компаније "Новости" јер, како је оцијенила, ту је ријеч о "великој пљачки државе" у којој су учествовале и државне институције.
Бараћева је у Скупштини Србије рекла да је сједница Одбора била добра прилика да се разјасни на који начин је спрегом криминала, тајкуна и политичара оштећена државна имовина и Србија доведена у позицију да остане без лука.
На питање да ли је Савјет имао информацију да су новцем Станка Суботића Цанета купљене Лука Београд и компанија "Новости", она је одговорила да би до тих података могле да дођу само друге државне институције које се баве спречавањем прања новца.
Бараћева је подсјетила да је Савјет у фебруару 2008. године Влади Србије доставио извјештај о приватизацији Луке Београд у којем је наведено да је држава продајом тог предузећа оштећена за 21 милион евра.
- У том случају није се радило о куповини Луке да би се наставила делатност тог предузећа, већ о куповини лучког земљишта за друге намене - рекла је Бараћева.
Приватизација Луке Београд, према њеним ријечима, мораће да се преиспита, као и поступање државних органа послије преузимања Луке, јер је измјенама Генералног урбанистичког плана Београда новим власницима Луке омогућено да тај простор искористе за друге намјене.
- Више пута смо указивали да се у овом случају ради о прању новца и да власт није била спремна да се тиме позабави, истакла је Бараћева и најавила да ће Савјет и даље настојати да се расвијетле све чињенице везане за приватизацију и о томе да се обавијести јавност.
Сједница скупштинског Одбора за одбрану и безбједност прекинута је јуче пола сата пошто је почела, јер се чланови тог скупштинског тијела нису усагласили око дневног реда.
Оперативна полицијска сазнања кажу да је Суботић са Шарићем ступио у контакт када је у Србији против њега покренута истрага због шверца цигарета.
Пошто је у том периоду избјегавао да подиже новац са својих офф схоре рачуна, Суботић је од Шарића добио велику суму новца у готовини, а за узврат му је уступио компанију "Футура плус". Као доказ да је то тачно, извор "Реакције" наводи да је за директора "Футуре плус" тада постављен Небојша Јестровић, Шарићев школски друг и сарадник.
Хомен
Секретар у Министарству правде Србије Слободан Хомен рекао је да нема савршене истраге нити стоодстотне истине, нити може све да се утврди, али оно што је чињеница је да заиста треба да имамо пуно повјерење у специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала.
Ефекти који су постигнути до сада, са финансијским истрагама и имовином која је одузета, каже Хомен, показују да је озбиљно рађен тај поступак.
- Наравно, више пута сам рекао, а то треба поновити, та ће истрага трајати дужи период, она може да траје и следеће две године, а ако неко мисли да ће пребацивањем новца или компанија са једне на другу успети да завара траг, ту се заиста грдно вара - додао је Хомен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.