Повлачење Американаца из КFOR-а на Косову

Београд - На Косову и Метохији се тренутно налази око 6.000 војника, а контигент америчких војника ће највјероватније бити сведен на минимум током сљедеће године.

У државама из којих долази 6.000 војника постоји притисак да они буду повучени. Најјаче критике су у Њемачкој, која сада на КиМ има 1.900 војника, а као разлог за смањење броја наводи се трошак.

Међутим, на Косову и Метохији је и даље перманентна политичка и безбједносна нестабилност и локално српско становништво сматра да је смањење броја војника опасан процес. Примјера ради, у селу Осојане општина Исток док су биле присутне снаге шпанског KFOR-а, готово да није било инцидената. Послије повлачења Шпанаца 2008. године непрестане су крађе и напади, а прије неколико мјесеци убијен је локални Србин.

Ипак, KFOR се задржао на КиМ дуже него што је то било првобитно планирано. Континуирано своја овлашћења мисија преноси на локалне органе безбједности и посљедњи у низу је примјер манастира Девић који су раније обезбјеђивали француски војници, а сада косовска полиција. Иако су званичне изјаве из NATO да смањење броја припадника међународних снага зависи од безбједносне ситуације на Косову, од плана да се број страних војника сведе на минимум није се одустало

“Стална је критика да Косово кошта и више него што би требало, а са друге стране мисија би могла да се покаже неуспјешном јер овдје мир није загарантован. Међутим, додатни проблем је чињеница да је тренутна ангажованост овог броја војника већа него што би требало. Зато тренутно нико не говори о смањењу”, каже саговорник “Блица” из мисије.

У Бундестагу је питање ангажовања Њемаца актуелна тема. у једном од посљедњих дописа наводи се да је оптерећење војника послатих на Косово превелико јер је један дио њих непрекидно ангажован око годину и по дана. Други значајни контигент на КиМ, не толико по броју као њемачки али по значају за локално албанско становништво су Американци. Косовски Албанци не крију да желе да цио KFOR оде, али само да остану Американци које они доживљавају као гарант своје сигурности. Амерички контигент сада броји око 600 војника и нема сумње да ће њихово присуство бити сведено на симболичко.

“Амерички контигент не настоји да учествује у дневним активностима KFOR-а, али с друге стране ни да одустане од присуства на Косову. Смањење броја војника може се ипак очекивати наредне године послије избора нове администрације”, каже саговорник.

Питање трошка мисије на КиМ, али и успјешности је ипак мање болна рана администрацији у Бриселу од чињенице да се једна друга мисија - EULEKS показала неуспјешном, али и да на релацији KFOR - EULEKS комуникација и није на жељеном нивоу. KFOR у својим депешама не избјегава да и то саопшти команди.

Комуникација локалног српског становништва и KFOR-а поправила се по доласку команданта Ерхарда Древса који је замијенио Ерхарда Билера. Бивши командат био је склон политичким авантурама односно да политичка питања рјешава војним путем. Древс је искључиво војник.

EULEKS: Хапсићемо криминаце

Дипломатски извори блиски мисији EULEKS-а на Косову најавили су да ће послије избора у Србији 6. маја елитне јединице EULEKS-а извршити масовна хапшења криминалаца на сјеверу Косова. Портал Коха.нет преноси да ће око 300 припадника елитних јединица EULEKS полиције започети широку акцију хапшења криминалаца Срба и Албанаца у овом дијелу Косова који, како се наводи, илегалном трговином и другим кривичним дјелима зарађују милионе евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.