Посмртни остаци Благоја Јововића стижу у Београд

БЕОГРАД - Уколико сложена административна процедура буде ријешена у очекиваном року, посмртни остаци Благоја Јововића, који је у српској историји остао упамћен као херој и атентатор на поглавника злогласне Независне Државе Хрватске /НДХ/ Анту Павелића биће пренесени из Аргентине у Србију ове јесени и сахрањени у Алеји великана у Београду, изјавила је Срни његова кћерка Марија.

Она је рекла да из Београда прати и контролише читав процес, те да ће преносом посмртних остатака њеног оца бити испуњена његова жеља да почива у српској земљи коју је толико волио и за коју се жртвовао.

"Биће сахрањен у Алеји великана - то је план, али и правда. Не можемо да донесемо Благојеве остатке, а да их нико не види, него да буду ту да сви могу да оду на његов гроб. Ја видим колика је љубав према њему", рекла је Јововићева.

Она је навела да се наредне године навршава 70 година од пуцња њеног оца на поглавника злогласне НДХ и да је вријеме да се укаже на то ко су били злочинци, а ко жртве и истински хероји и патриоте.

"Ово је мало што можемо да учинимо за Благоја, да се врати поштовање према њему. Он није желио ни злато, ни новац. Он је у том времену урадио што је морао јер је био војник и патриота. Ми као породица не тражимо ништа за себе, само да се врати поштовање према Благоју и радујемо се доласку посмртних остатака у Србију", рекла је она.

Марија Јововић је указала да често добија питање зашто ће њен отац бити сахрањен у Београду, а не у родном Косовцу у Црној Гори, те одговара да је то њена одлука јер је Београд центар српства и он као Србин из Црне Горе ту и припада, као Србин у српској земљи.

"Ми ни након толико година од рата не можемо да добијемо званично документ да је у НДХ извршен геноцид над српским народом. Овако, када дођемо на Благојев гроб, то ће бити и опомена да је над нашим народом извршен геноцид који још није добио своје име", рекла је она.

Марија је поновила да је то била очева жеља и да ће ускоро бити испуњена.

"Увек је говорио да ће када умре да буде у својој отаџбини, увек, увек. Чекала сам колико сам требала да чекам и сада мислим да је тренутак да он буде у својој отаџбини", рекла је она.

Нагласила је да је за њу лично и за цијелу породицу била велика сатисфакција када је једна улица у Земуну 2020. године добила име по њеном оцу и да је то у ствари било пресудно за њену одлуку да из Аргентине дође у Београд и започне борбу за истину о лику и дјелу њеног оца.

"Чујем стално да за Благоја кажу да је терориста, а не кажу да су усташе биле терористе. Мењају историју, али истина увек нађе свој пут", рекла је Јововићева, која је аутор више књига у којим је чињенично и документовано освијетлила све догађаје који су претходили атентату на Павелића и услиједили након њега.

Она је нагласила да се радује што ће убрзо у Србији бити премијерно приказан и филм "Рука правде" режисера Немање Ћеранића, за који је она била стручни консултант, а који ће свијету испричати причу о њеном оцу и догађајима из априла 1957. године на интересантан и посебан начин.

Јововићева је рекла да је приликом рада на књигама о свом оцу истражила бројне архиве и да се током тог истраживања намтнуло питање гдје је завршио огроман новац и богатство српских и јеврејских мученика у НДХ.

"Они су финансирали своју дијаспору. Павелић је отворио Хрватски дом у центру Буенос Ајреса и такве домове у Парагвају, Боливији, Чилеу, по целом свету. Правио је план за напад на стару Југославију. Све је то радио Павелић преко тих пара. Трошили су их, отварали фирме. И данас Хрвати тамо живе баш добро, може да се види да имају те паре", рекла је она.

Благоје Јововић /1922-1999./ пуцао је 10. априла 1957. године у Буенос Ајресу у Аргентини на поглавника НДХ и руководиоца геноцида почињеног над Србима током Другог свјетског рата Анту Павелића.

У недостатку судског процеса и законске казне, Јововић је уз помоћ неколико пријатеља узео правду у своје руке и извршио атентат на Павелића, од чијих је посљедица касније умро.

Јововић је дуго тајну о атентату чувао у себи, да би се исповиједио блаженопочившем митрополиту Амфилохију у манастиру Острог у децембру 1998. године, када је први пут након рата дошао у домовину, а тада су тајну сазнала и његова кћерка Марија и породица.

Јововић је преминуо неколико мјесеци након тога – 2. јуна 1999. године у граду Росарио у Аргентини.

Влада Србије усвојила је 25. јуна Закључак о сагласности да посмртни остаци Благоја Јововића, који је током Другог свјетског рата био припадник Југословенске војске у отаџбини, буду пренесени из Аргентине у Београд и да се на тај начин ода почаст човјеку који је извршио атентат на Анту Павелића. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.