Posmrtni ostaci Blagoja Jovovića stižu u Beograd

BEOGRAD - Ukoliko složena administrativna procedura bude riješena u očekivanom roku, posmrtni ostaci Blagoja Jovovića, koji je u srpskoj istoriji ostao upamćen kao heroj i atentator na poglavnika zloglasne Nezavisne Države Hrvatske /NDH/ Antu Pavelića biće preneseni iz Argentine u Srbiju ove jeseni i sahranjeni u Aleji velikana u Beogradu, izjavila je Srni njegova kćerka Marija.

Ona je rekla da iz Beograda prati i kontroliše čitav proces, te da će prenosom posmrtnih ostataka njenog oca biti ispunjena njegova želja da počiva u srpskoj zemlji koju je toliko volio i za koju se žrtvovao.

"Biće sahranjen u Aleji velikana - to je plan, ali i pravda. Ne možemo da donesemo Blagojeve ostatke, a da ih niko ne vidi, nego da budu tu da svi mogu da odu na njegov grob. Ja vidim kolika je ljubav prema njemu", rekla je Jovovićeva.

Ona je navela da se naredne godine navršava 70 godina od pucnja njenog oca na poglavnika zloglasne NDH i da je vrijeme da se ukaže na to ko su bili zločinci, a ko žrtve i istinski heroji i patriote.

"Ovo je malo što možemo da učinimo za Blagoja, da se vrati poštovanje prema njemu. On nije želio ni zlato, ni novac. On je u tom vremenu uradio što je morao jer je bio vojnik i patriota. Mi kao porodica ne tražimo ništa za sebe, samo da se vrati poštovanje prema Blagoju i radujemo se dolasku posmrtnih ostataka u Srbiju", rekla je ona.

Marija Jovović je ukazala da često dobija pitanje zašto će njen otac biti sahranjen u Beogradu, a ne u rodnom Kosovcu u Crnoj Gori, te odgovara da je to njena odluka jer je Beograd centar srpstva i on kao Srbin iz Crne Gore tu i pripada, kao Srbin u srpskoj zemlji.

"Mi ni nakon toliko godina od rata ne možemo da dobijemo zvanično dokument da je u NDH izvršen genocid nad srpskim narodom. Ovako, kada dođemo na Blagojev grob, to će biti i opomena da je nad našim narodom izvršen genocid koji još nije dobio svoje ime", rekla je ona.

Marija je ponovila da je to bila očeva želja i da će uskoro biti ispunjena.

"Uvek je govorio da će kada umre da bude u svojoj otadžbini, uvek, uvek. Čekala sam koliko sam trebala da čekam i sada mislim da je trenutak da on bude u svojoj otadžbini", rekla je ona.

Naglasila je da je za nju lično i za cijelu porodicu bila velika satisfakcija kada je jedna ulica u Zemunu 2020. godine dobila ime po njenom ocu i da je to u stvari bilo presudno za njenu odluku da iz Argentine dođe u Beograd i započne borbu za istinu o liku i djelu njenog oca.

"Čujem stalno da za Blagoja kažu da je terorista, a ne kažu da su ustaše bile teroriste. Menjaju istoriju, ali istina uvek nađe svoj put", rekla je Jovovićeva, koja je autor više knjiga u kojim je činjenično i dokumentovano osvijetlila sve događaje koji su prethodili atentatu na Pavelića i uslijedili nakon njega.

Ona je naglasila da se raduje što će ubrzo u Srbiji biti premijerno prikazan i film "Ruka pravde" režisera Nemanje Ćeranića, za koji je ona bila stručni konsultant, a koji će svijetu ispričati priču o njenom ocu i događajima iz aprila 1957. godine na interesantan i poseban način.

Jovovićeva je rekla da je prilikom rada na knjigama o svom ocu istražila brojne arhive i da se tokom tog istraživanja namtnulo pitanje gdje je završio ogroman novac i bogatstvo srpskih i jevrejskih mučenika u NDH.

"Oni su finansirali svoju dijasporu. Pavelić je otvorio Hrvatski dom u centru Buenos Ajresa i takve domove u Paragvaju, Boliviji, Čileu, po celom svetu. Pravio je plan za napad na staru Jugoslaviju. Sve je to radio Pavelić preko tih para. Trošili su ih, otvarali firme. I danas Hrvati tamo žive baš dobro, može da se vidi da imaju te pare", rekla je ona.

Blagoje Jovović /1922-1999./ pucao je 10. aprila 1957. godine u Buenos Ajresu u Argentini na poglavnika NDH i rukovodioca genocida počinjenog nad Srbima tokom Drugog svjetskog rata Antu Pavelića.

U nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, Jovović je uz pomoć nekoliko prijatelja uzeo pravdu u svoje ruke i izvršio atentat na Pavelića, od čijih je posljedica kasnije umro.

Jovović je dugo tajnu o atentatu čuvao u sebi, da bi se ispovijedio blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju u manastiru Ostrog u decembru 1998. godine, kada je prvi put nakon rata došao u domovinu, a tada su tajnu saznala i njegova kćerka Marija i porodica.

Jovović je preminuo nekoliko mjeseci nakon toga – 2. juna 1999. godine u gradu Rosario u Argentini.

Vlada Srbije usvojila je 25. juna Zaključak o saglasnosti da posmrtni ostaci Blagoja Jovovića, koji je tokom Drugog svjetskog rata bio pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, budu preneseni iz Argentine u Beograd i da se na taj način oda počast čovjeku koji je izvršio atentat na Antu Pavelića. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.