Пет најпознатијих убистава Удбе

Београд - Југословенска полиција, али и све републичке тајне политичке полиције радо су за ликвидацију политичких противника, прије свега оних у емиграцији, користили услуге људи из подземља, преноси “Блиц”.

Златно доба ових убица трајало је од 60-их до 90-их година прошлог вијека.

У том периоду су, према подацима које је још прије 20-ак година објавио шкотски лист “Дејли рекорд”, овдашње тајне полиције убиле више од 60 политичких емиграната.

Историчар Бојан Димитријевић подсјећа да је употреба криминалаца за политичке ликвидације попримила шире размјере тек средином 60-их година, након што је појачана терористичка активност емиграције, нарочито хрватске.

- До тада су коришћени људи који су имали своје регуларне послове. Занимљив је случај једног лекара који је убијао за тајну службу да би после обављеног посла поново облачио бели мантил и лечио пацијенте - каже Димитријевић.

Ангажовање људи из подземља, како каже Димитријевић, за ДБ је представљало двоструку уштеду - посао је био обављен, а истовремено су имали увид у то шта се дешава са друге стране закона.

Криминалци су пак за те своје услуге добијали слободу дјеловања у иностранству и неку врсту логистичке подршке (пасоши и сл.).
Постојало је, међутим, правило да се и убиства раде по кључу, тачније свако је убијао своје - хрватска служба прогонила је и ликвидирала усташе, а српска служба била је задужена за четничку и албанску емиграцију.

- Питање је, међутим, да ли ће се икада сазнати пуна истина о томе. Не верујем да су вођене белешке, а и ако јесу, највероватније су потом уништаване - каже Димитријевић и додаје да се о тим убиствима највише сазнавало од истрага вођених у земљама где су и она почињена.

Стјепан Ђурековић

У жижу јавности сада је враћено убиство некадашњег директора “ИНА маркетинга” Стјепана Ђурековића, чије је тијело 1983. године изрешетано, а глава смрскана сјекиром у подруму штампарије у њемачком граду Волфартхаусену, 26 километара од Минхена.

За актуелизацију овог убиства побринула се њемачки канцелар Ангела Меркел, одбивши да дође на прославу уласка Хрватске у ЕУ јер Загреб одбија да Њемачкој изручи Јосипа Перковића, оптуженог да је учествовао у том убиству.

Убиство Ђурековића, односно акцију “Дунав”, наредио је, како се вјерује, лично Стане Доланц, тадашњи министар полиције.

Драгиша Кашиковић

Убиство једног од вођа српске политичке емиграције у САД представља можда и највећи скандал међу свим убиствима, јер је заједно са њим измасакрирана и његова деветогодишња поћерка Иванка Милошевић.

Драгиша је убијен у Чикагу са 64 убода ножем, док је Иванка убодена 54 пута.

Драгишини чело и образ били су, како је својевремено причао Никола Каваја, потпуно смрскани.

Зидови и таваница били су испрскани крвљу.

Убица никада није откривен, али се сумња да је то учинио Богоје Панајотовић, конобар поријеклом из Ниша, за којег се сумња да је осим за УДБ-у радио и као сарадник америчког Федералног истражног бироа.

Јован Баровић

Првоборац, а потом и адвокат, најпознатији је као адвокат првог источноевропског дисидента и високог функционера Комунистичке партије Југославије Милована Ђиласа када се овај сукобио са партијским врхом.

Фебруара 1979. године адвокат Јован Баровић је погинуо у тешкој саобраћајној несрећи под потпуно неразјашњеним околностима. 

Првобитна, траљава истрага показала је да је узрок смрти био инфаркт, што обдукција, међутим, није никад потврдила. 

Возач камиона који је ударио у Баровићев аутомобил на празном путу Београд-Загреб никада није приведен нити испитиван.

Макс Лубурић

Вјекослав - Макс Лубурић био је усташки официр и заповједник система концентрационих логора у НДХ, међу којима је највећи био онај у Јасеновцу.

Након што је заједно са осталима из руководства НДХ напустио усташе опкољене код Блајбурга, Лубурић је отишао у Ватикан, па потом у САД и Њемачку.

Крио се потом у Шпанији под именом Висенте Перес, одакле је координирао терористичким нападима широм Европе.

Макса Лубурића убио је агент Удбе Илија Станић након што се успјешно инфилтрирао у Хрватску народну одбрану.

Убијен је у својој вили у Шпанији 20. априла 1969. ударцем штанглом у главу и са више убода ножем у груди.

Енвер Хадри

Албански активиста са Косова убијен је 25. фебруара 1990. у Бриселу на улици док је стајао на семафору. 

У тренутку убиства је код себе имао документа која су наводно повезивала српски политички врх са већим бројем убистава Албанаца на Косову. 

Осумњичени за убиство су Веселин Вукотић, Андрија Лаконић и Дарко Ашанин.

Лаконића је недуго потом наводно у Србији убио Вукотић, а Ашанин је најпре ухапшен у Грчкој, одакле је изручен Србији, гдје је и убијен.

Вукотић је ухапшен прво у Шпанији 2006. године и испоручен Србији. 

Пуштен је, међутим, на слободу да би поново био ухапшен у Новом Саду 2010. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.