Парастос страдалим у Грубиљном пољу

Београд - У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос и одржан помен страдалима у Грубишином пољу и са подручја источне Билогоре у Хрватској од 1991. до 1997. године.Из 24 села на подручју Грубишиног поља протјерано је комплетно српско становништво, а укупно 63 лица убијена су, углавном, ван ратних дејстава на најстрашнији начин - пребијањем, мучењем и сакаћењем, рекао је Ранко Раделић, генерални секретар Завичајног удружења "Билогора" које је организовало парастос.

Он је Срни рекао да су хрватске снаге 30. октобра 1991. године напале Грубишино поље у источној Билогори у операцији под кодним називом "Откос".

Становници 24 села су истјерани са подручја на којем су живјели четири вијека, под оптужбом да су окупирали дио Хрватске.

"Један припадник Територијалне одбране набијен је на колац, а међу убијеним цивилима је и жена којој су у Другом свјетском рату убили двоје дјеце, близанце које је тек била родила пред усташама, да би послије 50 година и њу убили 1991. године. Круг злочина се затворио", рекао је Раделић.

Међу страдалим војницима и цивилима, осим Срба, има и Хрвата, Мађара, па и Албанаца поријеклом из мјешовитих бракова, док су у хрватским формацијама убијена од својих "колега" и двојица Срба који су се невољно нашли у њиховом саставу.

Према Раделићевим ријечима, за ове злочине не само да нико није одговарао, него у хрватској јавности нема никога ко би ово злодјело покушао дићи на ниво да допре до свијести јавности.

У јавности је познато пет акција хрватских снага против српског становништва, чије трагичне посљедице Крајишници обиљежавају сваке године – "Масленицу" 22. јануара, "Бљесак" 1. маја, "Миљевце" 21. јуна, "Медачки џеп" 9. септембра и "Олују" 4. августа.

Међутим, за прву од њих "Откос", која је по много чему етничко чишћење без преседана, једва да је ико чуо.

Према ријечима Милана Басташића, аутора књиге о страдању Билогораца у два рата "Билогора и Грубишно Поље 1941-1991", хрватски напад на српска села и његове браниоце који су покривали једва 350 километара квадратних је "тријумф усташтва и фашизма".

Од некадашњих 18.000 житеља источне Билогоре, 2005. године их је остало 1.170, углавном старијих и без дјеце, а попис 2011. није дочекало ни њих 1.000.

Источна Билогора је простор на сјеверозападу данашње Хрватске у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица, а прије рата 1991. имала је на око 700 километара квадратних 54 насеља са бројним српским становништвом.

То је домицилно становништво, насељено овдје као хришћански граничарски зид према турској империји још у периоду од 1597. до 1606. године и које је све до укидања Војне крајине 1871. било већинско.

Фашистичка НДХ сатрла је у геноциду хиљаде невиних Срба, тако да је у општини Грубишно Поље од предратних 12.600 у првом послијератном попису 1948. године регистровано свега 7.760 српских житеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.