Панто (12) и Иван (19) убијени пред друговима: Ни послије 23 године нема правде

ГОРАЖДЕВАЦ – Навршиле су се 23 године од убиства двојице српских дјечака на ријеци Бистрици у Гораждевцу. Дванаестогодишњи Панто Дакић и деветнаестогодишњи Иван Јововић убијени су 13. августа 2003. године, док су се са још тридесетак дјеце налазили на импровизованој плажи.

На групу дјеце тада је испаљено 87 метака. Панто и Иван су страдали, док је још четворо дjеце тешко рањено.

Ни послије више од двије деценије нико није одговарао за овај злочин. ЕУЛЕКС је крајем 2010. године обуставио истрагу због недостатка доказа.

Гораждевац је тако остао један од најтежих симбола некажњених злочина над Србима на Косову и Метохији.

„Најбитније је да се чува сећање“

Немања Дакић и Томислав Јововић, браћа Панта и Ивана изјавили су данас да им је битно да се чува сјећање на њихову браћу и оцијенили да су после толико година мале шансе за правду и истину.

У Гораждевцу се данас и сутра одржава четврти меморијални фудбалски турнир "Сећање на Ивана и Панта", а Немања Дакић је за РТС рекао да се турнир ове године одржава по четврти пут у Основној школи у Гораждевцу.

Нагласио је да број пријављених екипа није толико битан, колико чување сјећања на Ивана и Панта.

- Нама је најбитније да се чува сећање на Ивана и Панта, и да те екипе које долазе понесу најбоље утиске и то неко сећање да имају - рекао је Дакић.

Јововић је, говорећи о томе што ни после 23 године нико није одговарао за убиство српске деце, рекао да породицама није лако, али да морају да наставе живот даље.

- Нама као породицама једино преостаје да чекамо правду и истину. Међутим, тренутна ситуација на Косову и Метохији није баш најбоља, тако да су тренутно, нажалост, мале шансе за правду и истину, али ми смо ту да верујемо у то и надамо се да ће доћи боље сутра, када ће доћи тај тренутак да сазнамо правду и истину за Ивана и Панта - навео је Јововић.

„Од тог тренутка све је постало другачије“

Осврћући се на то колико је злочин промијенио живот у Гораждевцу, Јововић је рекао да је безбједност додатно угрожена.

- Након рата 1999. године, када смо се вратили у наше село, све је то деловало као могуће и нешто као да смо могли да видимо неку светлију будућност. Међутим, од самог тог догађаја 2003. године, просто је све то пало у воду и ми заиста од тог тренутка, само село и околина и читаво Косово и Метохија живе другачије - истакао је Јововић.

Дакић је додао да се од убиства њихове браће, 13. августа 2003. године, промијенило све, од безбједности до саме будућности и опстанка села, али да су, упркос свим недаћама, успјели.

Јевтић: Злочин који је остао некажњен

О злочину у Гораждевцу и данашњој безбједносној ситуацији говорио је и потпредсједник Српске листе Далибор Јевтић, који је рекао да је осјећај неправде једна од најтежих посљедица некажњавања злочина.

Он је Гораждевац упоредио са другим случајевима страдања Срба, попут злочина у Старом Грацком, Церници и Ливадицама.

- Ти континуирани напади и притисци на српски народ остављају један горак укус у устима за све нас који живимо на овим просторима - навео је Јевтић.

Он је поручио да одговорни за злочине морају бити пронађени и кажњени.

- Ми морамо добити одговор на питања ко је починио ове злочине. Ти људи који су починили те злочине морају за то бити кажњени, и да макар мало ти злочини добију некакву правду - истакао је Јевтић.

Канцеларија за КиМ: Бол не блиједи

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да Гораждевац остаје уписан у памћење српског народа као једно од најтежих страдања Срба након 1999. године.

- Двоје деце је убијено и још четворо српске деце је рањено и уместо безбрижног детињства, понели су трајне последице једног злочина чији извршиоци, упркос годинама које су прошле, нису одговарали. Двадесет и три године касније, бол због злочина у Гораждевцу не бледи. Зато је наша обавеза да памтимо Ивана и Пантелију, да не заборавимо рањену децу из Гораждевца и да њиховим породицама никада не допустимо да остану саме са својим болом - истиче се у саопштењу.

Додаје се да је највећи одговор онима који су желели да српско име нестане – да оно и даље живи у породицама, деци и истрајности народа који није пристао да заборави своје жртве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.