Осма годишњица насиља на Косову

КОСОВСКА МИТРОВИЦА -- Прије осам година у таласу антисрпски мотивисаног насиља на Косову, убијено је 19 особа и уништене су 34 православне цркве.

Више од 5.000 Срба и других неалбанаца протерано је тада из својих кућа.

У два дана насиља убијено је 11 Албанаца и осам Срба, а више од 900 особа је повријеђено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције.

Послије овог, највећег етнички мотивисаног насиља на Косову од доласка међународних снага ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане, а њих 67 на затворске казне.

За учешће у насиљу које је 17. марта 2004. захватило Косово, највиша казна, 30 година затвора, изречена је за убиство двојице полицајаца и рањавање двојице њихових колега, изјавила је портпаролка Еулекса Ирина Гудељевић.

Шкумбин Мехмети осуђен је на 30 година затвора због напада из аутоматског оружја на возило Унмика, у коме су погинула два полицајца, један страни и један косовски, а двојица су рањена, рекла је Гудељевићева.

Према ријечима портпаролке мисије, Еулекс је за мартовско насиље прогласио 14 особа кривим, а једну је ослободио, у оквиру девет предмета на којима су судије те мисије радиле.

Оптужби је због недостатка доказа ослобођен Гзим Ферати, који је у општини Штрпце, заједно са још најмање пет особа, пуцао на двојицу Срба од којих је један погинуо на лицу мјеста а други у болници. Група је потом пуцала и на четри српска полицајца на дужности.

Извори из међународних организација наводе да је број жртва већи али да он није прецизно утвђен и да вјероватно неће бити саопштен.

На осму годишњицу мартовског погрома на Косову и Метохији епископ рашко-призренски Теодосије са свештенством данас ће у подне у храму Св. Николе у Приштини служити парастос жртвама.

Храм који је и сам страдао у погрому и био запаљен, а који је потом обновљен представља за косовске Србе симбол тих трагичних догађаја из 2004. године, саопштено је из информативне службе Епархије рашко-притзренске.

“У само два дана бесомучног насиља уништене су 34 православне српске цркве, прогнано је још 5.000 Срба чије су куће опљачкане и запаљене”, подсјећају из Епархије.

Како се наводи, у протеклих осам година обновљено је 70 одсто уништене црквене имовине и уз процес обнове наставља се рад на оживљавању српских средина које су биле погођене насиљем.

Уочи обележавања осмогодишњице мартовског погром Срба на Косову епископ Теодосије је поручио и да је “у свим нашим искушењима већа и наша решеност да останемо своји на своме”.

Мисија УНЕСКО-а, чији су представници касније обишли демолиране православне цркаве и манастире у покрајини, направила је процјену према којој штета на њима износи приближно 30 милиона долара.

Повод за насиље била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар шест албанских дјечака из села Чабар код Зубиног Потока и тако тројицу отјерали у смрт.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су албанске оптужбе лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су ''преживели дејчаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села”.

Албански екстремисти су најпре започели протесте у јужном дијелу Косовске Митровице а у сумрак су кренули у оружани напад на Србе у сјеверном делу града - гдје су интервенисали припадници Кфора.

Насиље и напади пренели су се јужније, у село Чаглавицу и друга насеља на подручју Приштине, а на мети су се нашла српска села и градови широм покрајине - Липљан, Гњилане, Урошевац, Ђаковица и Призрен.

Терор је настављен сутрадан, 18. марта, када су Срби морали да напусте Косово Поље, Обилић, Племетина код Вучитрна, Свињаре надомак Косовске Митровице, док је у селу Бијело Поље код Пећи запаљено свих 28 повратничких кућа и парохијски дом.

Мање групе Срба спас су потражиле у базама Кфора, а остали у безбеднијим српским енклавама. Већина је и данас у колективним центрима, контејнерским насељима близу Грачанице, или у туђим домовима, а мало ко се одлучио на повратак. Око 250 Срба избјегло је у унутрашност Србије.

У неколико градова избили су тих дана протести, у Нишу и Београду запаљене су џамије, а у главном граду је током немира повређено 17 грађана и полицајаца.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је “етнички мотивисано насиље” над Србима на КиМ “планирано и добро оркестрирано”.

Државни секретар за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је да Србија не сме да допусти да катастрофалне посљедице насиља које је захватило Косово на данашњи дан прије осам година избљеде, иако би то многима одговарало.

“На жалост мислим да многима у међународној заједници бљеде ефекти 17. марта који су били катастрофални по Србе који живе у покрајини, и по оне који су се иселили, јер то убија жељу за повратком”, казао је Ивановић.

Према његовим ријечима, у периоду послије 2004. године било је много обећања, али нису пронађени ни инспиратори ни организатори већ је “цех платило неколико директних учесника”.

“Представници међународне заједнице најчешће на наша директна питања о истрази избегавају одговор и настоје да време учини да се све заборави”, казао је Ивановић.

Он је оцијенио да страни представници могу тако да се понашају, али не и жртве или представници Србије који зто увек питање мартовског насиља истичу у први план.

“Морамо истицати не само мартовско насиље већ и убиство жетелаца у Старом Грацком, путника из аутобуса у Ливадицама, породице Столић у Обилићу, деце у Гораждевцу - злочине који су заједно са 17. мартом обележили и формирали концепт деловања и начин размишљања људи у међународној заједници према етнички мотивисаним злочинима”, казао је државни секретар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.