Опасност од вехабија долази из Санџака

БЕОГРAД - У Србији има више стотина сљедбеника вехабијског покрета углавном на подручју Новог Пазара, Прибоја и Сјенице.

Међу њима је и, према незваничним процјенама из полиције, око 70 радикалних вехабија које безбједносне структуре сматрају врло опасним.

О вехабијама у Србији почело је да се говори у првим годинама протекле деценије, када су се појавили у новопазарским џамијама покушавајући да наметну своје тумачење ислама.

Данас су, рекао је за РСЕ Зоран Драгишић, професор на београдском Факултету за безбједност, најекстремнији међу њима опасност за државу, што је постало јасно посебно послије терористичког напада у Сарајеву.

 - То није неки велики број људи, али неки међу њима су веома опасни с обзиром на то да су спремни да врше насиље, што су доказали у неколико наврата. Било је прикупљања велике количине оружја, затим је дошло до сукоба наших снага безбедности и вехабија, и заправо највећа опасност од њих прети због њихове спремности да врше терористичке нападе - оцјењује Драгишић.

Војно-безбједносна агенција Србије својевремено је објавила да оперативни подаци те службе говоре да на подручју Санџака дјелују исламске екстремистичке организације под називом "Вехабија" и "Црвена ружа".

Припадници вехабијског покрета у Србији углавном су из локалног становништва са територије Санџака, али су забиљежени и чести контакти појединих лидера са вехабијама из региона.

Раде Божовић, оријенталиста и дугогодишњи професор Београдског универзитета, објашњава да вехабизам у Србији није аутохтона појава и да је стигао, прије свега, преко Босне.

 Међу вехабијама у Србији регистрован је и држављанин БиХ Елвис Хајрић који је, по информацијама из српских безбједносних служби, недавно дошао из Саудијске Aрабије да врбује нове присталице.

Драгишић упозорава да је најбитније пратити дјеловање оних најрадикалнијих припадника вехабијске групе који се повезују и са идејама терористичке "Aл-Каиде".

Српска јавност годинама је била ускраћена за информацију ко су вехабије, за шта се залажу, и откуд они у Србији.

Aида Ћоровић, директор невладине организације "Урбан Ин" из Новог Пазара, каже да им је, на неки начин, гостопримство пружила Исламска заједница у Србији коју предводи Муамер Зукорлић.

- Која је, будимо реални, била домаћин годинама и која је заправо дозволила вехабијама, бар што се Новог Пазара тиче, а претпостављам и целог Санџака, да они на неки начин уопште уђу у џамије и да годинама буду овде одомаћени - каже она.

Посљедње три или четири године вехабије се рјеђе виђају у јавности, поготово послије хапшења једне групе на планини Нинаја код Новог Пазара чији су припадници осуђени због планирања терористичких напада.

Послије терористичког напада у Сарајеву опасност од такозваног "бијелог исламског тероризма" постала је очигледна, па се припадници вехабијског покрета у јавности региона све чешће означавају као озбиљна пријетња.

Јован Бајфорд, социјални психолог и професор на Отвореном универзитету у Великој Британији, упозорава да се и поред тога ствари не смију преувеличавати, јер је ријеч о нечему што је дио ширег проблема.

Према подацима МУП-а, у Србији су у посљедње вријеме активне и неке малобројне вехабијске групе, као што је једна под називом "Ебу Мухамедовци", док је међу вехабијама све више Рома из Београда, Новог Сада, Суботице и Подриња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.