Олуја: Србија 95-96-97 није учинила оно што је требало

Београд - Помен жртвама "Олује" 1995. године у којој је живот изгубило или се воде као нестали више од 2.000 људи, служен је у Цркви Светог Марка у Београду.

Избjегли који дуже од двије деценије живе у Србији истичу још нерешена питања, незадовољни су односом Хрватске према њиховим имовинским и људским правима.

Људи из колоне, избјегли из Хрватске, рођени у избјеглиштву - већ 22 године сваког 5. августа присуствују помену у Цркви Светог Марка.

Осјећања су и даље јака али присутних је из године у годину окупљених је све мање.

"Људи, што кажу, сваки се о свом јаду забавио. Питање је има ли ко какве могућности доћи, ми ође у ближој околини Београда. Ми смо ође ратни ветерани ево ја и овај мој пријатељ и знадемо све ове ране. И још једну ствар да вам кажем, видимо људе који не заслужују да буду на овим скуповима", каже један од грађана.

"Ја сам дошла још '91. пошто ми је муж био официр у Карловцу и живјела сам у касарни заробљена, не могу ни да причам, тешко ми је. Али да вам кажем нешто, ја сам срећна што сам овдје, имам породицу, два сина и волим да су овдје међу својим народом", наводи жена.

Према подацима Комесаријата за избјеглице у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" из својих домова је протјерано више од 200.000 крајишких Срба.

Њихова права у земљи поријекла ни данас нису регулисана.

"У Србији су потребе, али права су остала тамо у Хрватској, то су пре свега пензије, узурпација пољопривредног и другог земљишта, то је питање укидања боравишта и пребивалишта и низ других питања за која никаквог разлога није било до сада да не буду решена", наводи комесар за избјеглице и миграције Владимир Цуцић.

"Чињеницом да је Србија примила преко 350.000 људи у држављанство у њиховим животима се није баш нешто битно изменило, ви за своје држављанство не можете да купите ни кило хлеба ако вам је неко укинуо пензију тамо где сте је стекли", додаје он.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже да није задовољан чињеницом да Србија "95-96-97 године није учинила оно што је требало да учини".

"Требало је да свим породицама које су протеране западно од Дрине и Дунава помогне финансијски и да им да повољне кредите да људи могу да купе куће, да купе станове и да наредних 20 година отплате те кредите својој држави не да 20 - 25 година плаћају као подстанари и да те паре бацају у бунар. Оно што је добро јесте што је прије две године кренуо регионални стамбени програм који финансира међународна заједница и тај програм би требао да омогући да у наредне двије до три године не буде ниједне прогнане породице која ће бити у избјегличком статусу", каже Линта.

Током ратова на подручју бивше Југославије у Србију је избјегло око 610.000 људи, само током хрватске полицијско-војне акције из својих домова протерано више од 200.000 Срба.

22 године послије Олује статус избеглице из Хрватске има још око 19.000.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.