Оливер Дулић: Ђинђић није прихватао оправдање за неуспех

Сутра у четвртак, 12. марта навршава се шест година од убиства првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића. Садашњи министар за животну средину и просторно планирање у Влади Србије Оливер Дулић упознао је Зорана Ђинђића када је био студент четврте године медицине, без намере да се политички ангажује. Ђинђићев начин промишљања, начин на који је решавао проблеме и енергија, утицале су да промени мишљење. О томе говори за "Глас Српске".

ДУЛИЋ: Зорана сам упознао за време студентских протеста. Као организатори протеста држали смо различите комуникације са политичким странкама и мени је тада "допало" да држим комуникацију са Вуком Драшковићем и Зораном Ђинђићем. Тада, на лицу места, могао сам да видим различите концепције тадашњих главних опозиционих лидера, начина понашања,  на који су водили политику, размишљали.

Одмах, након првог сусрета, тај човек ми се потпуно свидео, начин на који разговара, како промишља политику… Виђали смо се готово свакодневно јер је постојала потреба да се тадашњи митинзи опозиције и Коалиције "Заједно" и студентски протест на неки начин координирају.

* ГЛAС: Какав је Ђинђић био у комуникацији са студентима који су протестовали?

ДУЛИЋ: Зоран је пуно помогао протестантима својим саветима и начином како је предвиђао ствари, како је видео расплет догађаја, он је био један од људи који нас је охрабривао да издржимо до краја, који нам је помогао да изађемо на крај са изазовима које смо током протеста и ми као клинци доживљавали и доведемо протест до краја. То је био први успешан студентски протест деведесетих година, уколико се не рачуна рушење режима и цео покрет "Отпор".

* ГЛAС: Шта је утицало да промените одлуку и политички се ангажујете?

ДУЛИЋ: Када је Зоран постао градоначелник Београда хтео је да окупи све људе са којима је сарађивао. Тада смо имали заједнички састанак на којем су били присутни сви они који су касније прошли кроз Демократску странки, укључујући и Чеду Јовановића и Чеду Aнтића, дакле све људе који су били ту. Хтео је да види на који начин ће се лидери студентског протеста политички ангажовати и мене је у неколико разговора питао шта намеравам да радим. Ја тада нисам имао намеру да се бавим политиком, већ да завршим школу, био сам четврта година Медицинског факултета и после тога смо остали у комуникацији мејлом. Неколико пута смо се сретали и дан пре него што је требало да буде смењен са места градоначелника, одлучио да се учланим у Демократску странку. И он ме је позвао. Фактички, Зоран ме је учланио. Од тог тренутка сам постао активан, он је пратио како завршавам школу, дан пре него што ћу дипломирати, срео сам се са њим и замолио ме је да, када се већ враћам у Суботицу, свој родни град, преузмем странку и помогнем људима који су тамо водили један мали одбор. Дакле, упознао сам га и као човека који је водио странку док смо били јадан независни студентски покрет и касније, као члан странке.  

* ГЛAС: Колико је Ђинђић као председник странке био тада по Вама другачији од Ђинђића док нисте ушли у странку?

ДУЛИЋ: У то време странка је почела да расте и расла је само захваљујући Зорановој енергији и концепцији коју је понудио, људима које је око себе поставио и који су то требали да спроведу. Упознао сам га у фази када тера своје сараднике да раде и морам да кажем да је у томе био изузетно убедљив, изузетно строг, да је тражио резултат и да апсолутно није прихватао било какво оправдање за неуспех. И то је једна од карактеристика која је морала од њега да се научи. Он је рекао - ја обезбеђујем средства, дајем вам софтвер, дајем вам све оно што је неопходно да би учинили странку привлачном, једини разлог уколико и даље нисте постигли договорени циљ јесте ваша неактивност, лењост или неспособност, а ако сте такви, а то је говорио свима, онда не треба да водите Демократску странку.  Тако постављен систем, који је заиста личио на један озбиљан, уређен менаџерски систем, је свима нама и пријао.  Он је поставио структуру која траје и данас. Рефлекс тога, заоставштина која би могла да се назове структурална заоставштина, је једна од ствари која чини данас основну структуру ДС.

* ГЛAС: Ви сте 2000. године били један од многих младих, образованих људи који је напустио Србију. Зашто сте одлучили да се вратите?

ДУЛИЋ: Тада, 2000. године отишао сам у Норвешку и са Зораном остао у комуникацији. Имао сам намеру да тамо останем да радим, добио сам посао, стипендију за даље школовање. И једини разлог што сам се вратио, а вратио сам се само привремено, био је један мејл у коме сам му писао шта радим. Рекао ми је - мислим да ћеш се кајати ако се не вратиш, јер ово ће бити време када ћемо срушити Милошевића и мислим да би било добро да сада сви будемо заједно у том послу.  Вратио сам се 3. августа, савезни и председнички избори били су 24. септембра, а 24. августа сам постао менаџер кампање за северни део Војводине. Наравно, опет са намером да се вратим назад када се то заврши. Наравно да се нисам вратио. 

Зоран је после постао премијер и пренео је своју систематичност, строгост, енергију, огромну, ужасавајуће фокусирану марљивост, у систем функционисања владе. Он је деловао као један добро организовани командант који зна шта хоће и све нас је охрабривао да те послове радимо. Виђали смо се једном до два пута месечно и мој задатак је био да покушам да организујем привреднике, тада је Србија ушла у процес реформи, приватизације, реструктурирања великих предузећа, а проблеми су се гомилали. Дивио сам се његовој способности да остане хладнокрван на суочавање са тим проблемима и да нуди добро решење. Сведок сам томе, много пута.

* ГЛAС: Колико сте начин на који је Ђинђић радио успели да примените у Министарству?

ДУЛИЋ: Сви смо ми његова школа, сви смо изашли из тог постављеног шаблона понашања и то може да се види. Наравно, и он је имао лоших процена и лоше донетих одлука, као и сваки други човек и он је много пута погрешио, али је имао невероватну способност да препозна грешку, да је призна и изанализира и да учи на сопственим грешкама. То нас је такође учио. Једна од конкретних ствари које је радио, јесте да је увек са собом носио једно блокче, и све је записивао. Он је непрестано писао, кад год коме нешто обећа, кад год чује нешто паметно или,  имао сам утисак да кад год смисли нешто паметно док слуша саговорнике, запише и  то је страшно добар манир. То је једна од ствари коју нас је учио, као што нас је учио како да управљамо људима, да будемо оптимисти, строги али правични, да постављамо систем који ће функционисати на најједноставнији могући начин, да у веома тешким ситуацијама не поклекнемо и не попустимо, већ да тражимо добра и креативна решења.

Тадић

Тадић има много сличности са Зораном Ђинђићем, наравно има и много разлика, мислим да је понудио и опције и решења које би вероватно имао и Зоран да је данас жив и да данас управља системом у оваквим временима, каже Дулић

Губитак

Огромна је штета што га је Србија изгубила, мислим да би данас, 2009. године, да се то није десило били много ближе Европској унији, да нам се не би десило да Србијом завлада Коштуница и практично поново створи систем вредности који је Србију вратио много, много година уназад, наглашава Дулић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.