Oliver Dulić: Đinđić nije prihvatao opravdanje za neuspeh

Sutra u četvrtak, 12. marta navršava se šest godina od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića. Sadašnji ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje u Vladi Srbije Oliver Dulić upoznao je Zorana Đinđića kada je bio student četvrte godine medicine, bez namere da se politički angažuje. Đinđićev način promišljanja, način na koji je rešavao probleme i energija, uticale su da promeni mišljenje. O tome govori za "Glas Srpske".

DULIĆ: Zorana sam upoznao za vreme studentskih protesta. Kao organizatori protesta držali smo različite komunikacije sa političkim strankama i meni je tada "dopalo" da držim komunikaciju sa Vukom Draškovićem i Zoranom Đinđićem. Tada, na licu mesta, mogao sam da vidim različite koncepcije tadašnjih glavnih opozicionih lidera, načina ponašanja,  na koji su vodili politiku, razmišljali.

Odmah, nakon prvog susreta, taj čovek mi se potpuno svideo, način na koji razgovara, kako promišlja politiku… Viđali smo se gotovo svakodnevno jer je postojala potreba da se tadašnji mitinzi opozicije i Koalicije "Zajedno" i studentski protest na neki način koordiniraju.

* GLAS: Kakav je Đinđić bio u komunikaciji sa studentima koji su protestovali?

DULIĆ: Zoran je puno pomogao protestantima svojim savetima i načinom kako je predviđao stvari, kako je video rasplet događaja, on je bio jedan od ljudi koji nas je ohrabrivao da izdržimo do kraja, koji nam je pomogao da izađemo na kraj sa izazovima koje smo tokom protesta i mi kao klinci doživljavali i dovedemo protest do kraja. To je bio prvi uspešan studentski protest devedesetih godina, ukoliko se ne računa rušenje režima i ceo pokret "Otpor".

* GLAS: Šta je uticalo da promenite odluku i politički se angažujete?

DULIĆ: Kada je Zoran postao gradonačelnik Beograda hteo je da okupi sve ljude sa kojima je sarađivao. Tada smo imali zajednički sastanak na kojem su bili prisutni svi oni koji su kasnije prošli kroz Demokratsku stranki, uključujući i Čedu Jovanovića i Čedu Antića, dakle sve ljude koji su bili tu. Hteo je da vidi na koji način će se lideri studentskog protesta politički angažovati i mene je u nekoliko razgovora pitao šta nameravam da radim. Ja tada nisam imao nameru da se bavim politikom, već da završim školu, bio sam četvrta godina Medicinskog fakulteta i posle toga smo ostali u komunikaciji mejlom. Nekoliko puta smo se sretali i dan pre nego što je trebalo da bude smenjen sa mesta gradonačelnika, odlučio da se učlanim u Demokratsku stranku. I on me je pozvao. Faktički, Zoran me je učlanio. Od tog trenutka sam postao aktivan, on je pratio kako završavam školu, dan pre nego što ću diplomirati, sreo sam se sa njim i zamolio me je da, kada se već vraćam u Suboticu, svoj rodni grad, preuzmem stranku i pomognem ljudima koji su tamo vodili jedan mali odbor. Dakle, upoznao sam ga i kao čoveka koji je vodio stranku dok smo bili jadan nezavisni studentski pokret i kasnije, kao član stranke.  

* GLAS: Koliko je Đinđić kao predsednik stranke bio tada po Vama drugačiji od Đinđića dok niste ušli u stranku?

DULIĆ: U to vreme stranka je počela da raste i rasla je samo zahvaljujući Zoranovoj energiji i koncepciji koju je ponudio, ljudima koje je oko sebe postavio i koji su to trebali da sprovedu. Upoznao sam ga u fazi kada tera svoje saradnike da rade i moram da kažem da je u tome bio izuzetno ubedljiv, izuzetno strog, da je tražio rezultat i da apsolutno nije prihvatao bilo kakvo opravdanje za neuspeh. I to je jedna od karakteristika koja je morala od njega da se nauči. On je rekao - ja obezbeđujem sredstva, dajem vam softver, dajem vam sve ono što je neophodno da bi učinili stranku privlačnom, jedini razlog ukoliko i dalje niste postigli dogovoreni cilj jeste vaša neaktivnost, lenjost ili nesposobnost, a ako ste takvi, a to je govorio svima, onda ne treba da vodite Demokratsku stranku.  Tako postavljen sistem, koji je zaista ličio na jedan ozbiljan, uređen menadžerski sistem, je svima nama i prijao.  On je postavio strukturu koja traje i danas. Refleks toga, zaostavština koja bi mogla da se nazove strukturalna zaostavština, je jedna od stvari koja čini danas osnovnu strukturu DS.

* GLAS: Vi ste 2000. godine bili jedan od mnogih mladih, obrazovanih ljudi koji je napustio Srbiju. Zašto ste odlučili da se vratite?

DULIĆ: Tada, 2000. godine otišao sam u Norvešku i sa Zoranom ostao u komunikaciji. Imao sam nameru da tamo ostanem da radim, dobio sam posao, stipendiju za dalje školovanje. I jedini razlog što sam se vratio, a vratio sam se samo privremeno, bio je jedan mejl u kome sam mu pisao šta radim. Rekao mi je - mislim da ćeš se kajati ako se ne vratiš, jer ovo će biti vreme kada ćemo srušiti Miloševića i mislim da bi bilo dobro da sada svi budemo zajedno u tom poslu.  Vratio sam se 3. avgusta, savezni i predsednički izbori bili su 24. septembra, a 24. avgusta sam postao menadžer kampanje za severni deo Vojvodine. Naravno, opet sa namerom da se vratim nazad kada se to završi. Naravno da se nisam vratio. 

Zoran je posle postao premijer i preneo je svoju sistematičnost, strogost, energiju, ogromnu, užasavajuće fokusiranu marljivost, u sistem funkcionisanja vlade. On je delovao kao jedan dobro organizovani komandant koji zna šta hoće i sve nas je ohrabrivao da te poslove radimo. Viđali smo se jednom do dva puta mesečno i moj zadatak je bio da pokušam da organizujem privrednike, tada je Srbija ušla u proces reformi, privatizacije, restrukturiranja velikih preduzeća, a problemi su se gomilali. Divio sam se njegovoj sposobnosti da ostane hladnokrvan na suočavanje sa tim problemima i da nudi dobro rešenje. Svedok sam tome, mnogo puta.

* GLAS: Koliko ste način na koji je Đinđić radio uspeli da primenite u Ministarstvu?

DULIĆ: Svi smo mi njegova škola, svi smo izašli iz tog postavljenog šablona ponašanja i to može da se vidi. Naravno, i on je imao loših procena i loše donetih odluka, kao i svaki drugi čovek i on je mnogo puta pogrešio, ali je imao neverovatnu sposobnost da prepozna grešku, da je prizna i izanalizira i da uči na sopstvenim greškama. To nas je takođe učio. Jedna od konkretnih stvari koje je radio, jeste da je uvek sa sobom nosio jedno blokče, i sve je zapisivao. On je neprestano pisao, kad god kome nešto obeća, kad god čuje nešto pametno ili,  imao sam utisak da kad god smisli nešto pametno dok sluša sagovornike, zapiše i  to je strašno dobar manir. To je jedna od stvari koju nas je učio, kao što nas je učio kako da upravljamo ljudima, da budemo optimisti, strogi ali pravični, da postavljamo sistem koji će funkcionisati na najjednostavniji mogući način, da u veoma teškim situacijama ne pokleknemo i ne popustimo, već da tražimo dobra i kreativna rešenja.

Tadić

Tadić ima mnogo sličnosti sa Zoranom Đinđićem, naravno ima i mnogo razlika, mislim da je ponudio i opcije i rešenja koje bi verovatno imao i Zoran da je danas živ i da danas upravlja sistemom u ovakvim vremenima, kaže Dulić

Gubitak

Ogromna je šteta što ga je Srbija izgubila, mislim da bi danas, 2009. godine, da se to nije desilo bili mnogo bliže Evropskoj uniji, da nam se ne bi desilo da Srbijom zavlada Koštunica i praktično ponovo stvori sistem vrednosti koji je Srbiju vratio mnogo, mnogo godina unazad, naglašava Dulić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.