Одржана званична државна комеморација у Јасеновцу

Јасеновац - Колоном сjећања од Меморијалног музеја у Јасеновцу, минутом ћутања, читањем писама логораша те полагањем вијенаца и паљењем свијећа подно споменика "Камени цвијет" одржана је данас званична државна комеморација жртвама усташког концентрацијског логора, 71. годину од пробоја 600 логораша, од којих је преживјело њих стотинак.

Службену државну комеморацију, једну од четири које се ове године одржавају, почела је интонирањем химне "Лијепа наша". Ова комеморација је одржана у организацији Јавне установе Спомен подручје Јасеновац под покровитељством Хрватскога сабора, а приштвовали су јој, између осталих, премијер Тихомир Орешковић и предсједник Сабора Жељко Рајнер.

За разлику од ранијих година, на комеморацији, према жељи преживјелих логораша, државни званичници нису одржали говоре већ је прочитано писмо најстарије живе логорашице Паве Молнар, као и неколико писама логораша из књиге "Писма из логора", ауторке Маје Кућан. Молитве за мртве измолили су имам католички и православни свештеници.

Молнарова је најприје изјавила да је повукла свој говор зато што је разочарана овогодишњим обиљежавање годишњице од пробоја логораша у Јасеновцу, али се касније предомислила.

Молнар у писму свједочи да су међу првима убијени Роми, па Јевреји и Срби. "Тешко је заборавити како усташица због једног аспирина убија младу Јеврејку, не може се заборавити како српску дјецу одвајају од мајки, плач и крикови и данас се чују. Та дјеца махом су умрла од глади и болести, нека тек рођена", написала је Молнарова.

Јасеновац је, истиче, мјесто велике боли и туге, "сјећања и опомене". Но, наглашава, не сме бити мјесто мржње. "Ми преживели логораши одбацујемо зло, у нама не живи мржња", поручује. Дужни смо то, каже, жртвама Јасеновца те "нашим унуцима и онима који долазе послије њих".

Српска православна црква одржала је данас, на годишњицу пробоја јасеновачких логораша, литургију и помен за страдале у Јасеновцу и Млаки.

У цркви Светог пророка Илије у селу Млака, поред Јасеновца, литургију су служили митрополит загребачки Порфирије, владика славонски Јован и умировљени владика Атанасије.

Литургији су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар културе и просвјете Републике Српске Дане Малешевић, представници Српског народног вијећа предвођени Милирадом Пуповцем, представници Срба у жупанији сисачко-мословачкој.

Митрополит Порфирије рекао је да неће сабирати и одузимати жртве, као и да је релативизација било чега, а нарочито зла, већи гријех од гријеха оних који су животе узимали.

"Свака врста релативизације зла који се овдје десио, или било гдје у свијету, није ништа друго него већи гријех од онога који су починили злочинци, зато што ничим условљени, ничим изазвани, они који покушавају да минимизирају и релативизују зло уствари дају сигнал да је то добар пут, да није лоше чинити зло, само је важно на који начин га маскирати", рекао је митрополит.

Пуповац је раније данас рекао да СНВ није лако одлучило не присуствује комеморацији жртвама логора Јасеновац, али да је то морало да уради да би сачувало оно што су основне вриједности не само антифашизма, него и страдања људи у Другом свјетском рату од стране режима који је био профашистички.

Пуповац је рекао да је то за Вијеће болна чињеница, али да власт није хтјела слушати.

"Када неко уништава антифашистичке споменике, као што су хиљадама побијених у шуми на истоку Загреба, када напада припаднике ромске заједнице у Загребу, када неко дјеци на вјеронауци пушта филм Јакоба Седлара о Јасеновцу, који је чиста лаж и фалсификат, онда желимо да се то осуди и да се јасно каже да је то начин обнављања идеја и вриједности тог режима", навео је Пуповац и додао је оживљавање усташтва у Хрватској започето прије три године, а да данас то само ескалира.

Уочи комеморације министар културе Хрватске Златко Хасанбеговић је изјавио да не осјећа личну дговорност због тога што се ове године одржавају три комеморације у Јасеновцу, а одговорним сматра оне који бојкотирају службену државну комеморацију.

На питање новинара ко је крив што постоје три комеморације, Хасанбеговић је рекао: "Одговорни су они који бојкотирају службену државну комеморацију." Министар је на питање осјећа ли личну дговорност кратко одговорио - не.

Комеморацији нису присуствовали представници јеврејске заједнице и Српскога народног вијећа (СНВ) те антифашситичких организација јер сматрају да је у хрватском друштву присутна ревитализација усташтва.

Јасеновац је од августа 1941. до 22. травња 1945. био логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и дјеца због своје вјерске, националне или идеолошке припадности. Поименични попис жртава логора наводи имена и податке за 83.145 жртава - 39.570 мушкараца, 23.474 жена и 20.101 дјеце до четрнаест година старости. Највише је у 1.337 дана постојања логора страдало Срба, Рома, Јевреја и Хрвата.

Од 1.073 логораша, колико их је 22. августа 1945. било у логору, у пробој их је кренуло 600, а преживело само стотињак. Преосталих 473, који нису кренули у пробој, убијени су и спаљени.

Прије седам дана жртвама јасеновачког логора комеморацију су одржали Координација јеврејских општина, а у недјељу ће бити и комеморација у организацији Савеза антифашистичких бораца (САБА РХ).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.