Фото: Од Европе само корист
БЕОГРAД - У ишчекивању званичног става Брисела о томе да ли Србија испуњава услове за кандидатуру за чланство у Европској унији, државно руководство вјерује да ће Србија имати велику корист од тог статуса. То ће значити више новца из претприступних фондова за развој, али и бити важан сигнал за инвеститоре, пренијеле су агенције.
Aко Србија прође као Хрватска, којој је статус кандидата за чланство за трећину увећао донације, Београд би могао да рачуна на бар 70 милиона евра годишње из европске касе.
У Влади вјерују да кандидатура носи многе користи које нису опипљиве.
Потпредсједник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић истиче да би Србија добијањем статуса кандидата побољшала рејтинг, што значи ниже камате, више уложеног новца и више могућности за српску привреду.
Ђелић каже да сваки састанак са инвеститорима почиње питањем: "Докле сте стигли са Европом", и указује да Србија као кандидат или Србија која је почела преговоре, даје сигурност за улагаче.
Као кандидат за чланство, Србија ће захватати из европског буџета за регионални развој, инфраструктуру и пољопривреду. На то ће Београд, ипак, чекати до сљедећег дијељења европског буџета.
Уредник часописа "Изазови европских интеграција" Никола Јовановић сматра да кандидатура не би аутоматски донијела нова средства Србији, али би омогућила већу дискрециону моћ за коришћење већ додијељених средстава.
Према његовим ријечима, кандидатура би евентуално побољшала кредитни рејтинг за приватне инвестиције и Србију ставила у бољу политичку позицију пред преговоре о новом буџетском циклусу ЕУ.
До тада, Србија остаје на 200 милиона евра годишње. Aко не буду претјерано подстицани увоз и задуживања, економски стручњаци од кандидатуре очекују само корист.
- Број један, то је привлачење нових директних страних инвестиција, јер су све земље пред приступање имале велики прилив инвестиција, под број два, те инвестиције значе већу производњу, а већа производња значи већу запосленост и већи извоз - рекао је економиста Мирослав Здравковић.
Нека питања, попут бланко оставки и финансирања политичких странака, полако налазе разрјешење, али још се тражи формула за реституцију која је на листи бриселских захтјева за кандидатуру. Томе треба додати и сарадњу са Трибуналом у Хагу, јер и даље све зависи од оцјене хашког тужилаштва.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.