Обрадовић: Очекујемо да тужба Хрватске буде одбијена

Хаг/Београд - Српски правни тим очекује да Међународни суд правде (МСП) у Хагу одбије хрватску тужбу против Србије, као и да утврди да су оружане снаге Хрватске током и послије акције Олуја починиле масовне злочине над српским надором.

"Правни тим који је заступао Србију у спору против Хрватске пред Међународним судом правде очекује да тужба Хрватске буде одбијена. То је оно што очекујемо и чему се надамо у овом поступку", рекао је данас шеф српског правног тима Саша Обрадовић Тањугу.

Што се тиче противтужбе Србије која се односи на операцију "Олуја" и злочине који су извршени у току и по завршетку те операције, ми остављамо суду да оцјени да ли су се у тим злочинима стекла битна обиљежја кривичног дијела геноцида, додао је Обрадовић.

У сваком случају, како је навео, правни тим очекује да суд констатује да су се масовни злочини догодили и да то на неки начин буде препознато бар пред МСП-ом пошто није пред хашким Трибуналом.

Обрадовић је напоменуо да Међународни суд правде још није званично објавио када ће бити изрицање пресуде, али очекује да то буде прије 6. фебруара када троје чланова судског вјећа буде замјењено новим члановима.

Шеф српског правног тима указао је на обавезност одлука које доноси МСП и које су дужне да поштују све чланице УН.

"Уколико би суд одбио тужбу и противтужбу, та одлука ће бити деклараторне природе и на њу постоји право жалбе. Обавезност постоји самим тим што не постоји други механизам по којем би државе могле поново да истакну своје тужбене захтјеве", објаснио је Обрадовић.

Уколико би пак, суд издао неки налог држави, на примјер у погледу накнаде ште, онда би та држава била дужна да по њему поступи, додао је Обрадовић и напоменуо да суд у овој фази поступка не доноси одлуку о конкретној накнади штете, већ оставља извјестан период државама да се око тога договоре.

Уколико до договора не дође, државе би опет ишле пред суд специфираним захтјевом.

Што се тиче спровођења такве одлуке њено извршење надгледао би  Савјет безбједности УН.

Србија је од МСП затражила да операцију "Олуја" коју су извршиле оружане снаге Хрватске прогласи за геноцид над спрским народом и ту државу прогласи кривом због кршења Конвенције о спречавању геноцида.

Поред тога, противтужбеним захтјевом Србија је предложила да МСП пресудом обавеже Хрватску на репарације Србима из Крајине због злочина које су претрпили током "Олује".

Затражено је и да се омогући слободан повратак Србима који се још нису вратили у Хрватску, да "Олуја" престане да се слави као национални празник у Хрватској, као и да се казне сви извршиоци злочина.

Овај спор почео је 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије, а усмјена расправа завршена је 1. априла прошле године.

Хрватска, предвођена тадашњим предсједником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.

Србија је одговорила контратужбом 10 година касније, која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднијета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије доноси укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.