Обрадовић. Хрватска тужба би свуда пала

Београд -- Предност је што у МКС одлучују судије са искуством у сложеним случајевима, али не сумњам да би хрватска тужба била одбијена и пред новим вијећем, каже Обрадовић.

"У Међународном суду правде, као и свуда у свету, пресуду доносе судије које су учествовале на усменој расправи. Редовна промена трећине састава судског већа не значи да нове судије могу учествовати у доношењу одлуке у предмету у коме је расправа већ завршена. Управо зато је председник Петар Томка, извештавајући УН о резултатима рада Суда, истакао да ће одлука по тужбама Србије и Хрватске бити донета до краја мандата садашњег судијског састава".

Ово за Новости каже Саша Обрадовић, шеф српског тима у процесу који пред највишим правним органом УН воде Србија и Хрватска по међусобним тужбама за геноцид, а поводом најаве предсједника Суда да ћемо пресуду чути до фебруара 2015, односно прије него што се измјени дио вијећа. Он објашњава да зато неће морати да се продужава рад судија којима мандат истиче.

На питање да ли је за Београд предност или мана то што у случају са Хрватском одлучују неки од арбитара који су били дио судског већа и када се разматрала тужба БиХ за геноцид, каже:

"Предност је свакако за обе стране да МСП поступа у саставу који има искуство у комплексним случајевима ове врсте који су базирани на великој количини доказног материјала и на тешким правним питањима. С друге стране, не сумњам да би хрватска тужба била одбијена, чак и када би поступало сасвим ново судско веће".

Упитан колико је вјероватно да одлука буде једногласна или треба рачунати на издвојена мишљења судија, каже да је сасвим могуће да Суд буде једногласан у неком дијелу:

"У комплексним случајевима као што је овај, издвојена и супротна мишљења су сасвим уобичајена. Супротно мишљење се даје кад се поједини судија не слаже с одлуком већине, а издвојено када судија нађе да би гласао исто, али се не слаже делимично с образложењем пресуде или би желео нешто да му дода. Сасвим је могуће да Суд буде и једногласан у неком делу диспозитива пресуде".

Уколико се већ ради на нацрту пресуде, значи ли то да је већ издвојено већинско мишљење судија да ли је у периоду 1991-1995. на територији Хрватске почињен геноцид?

"Имајући у виду поверљивост процеса одлучивања, заиста немам сазнања о томе докле се стигло са доношењем одлуке. Ниједан суд не упознаје своје странке са током процеса одлучивања. Процес већања и гласања је увек поверљивог карактера".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.