Нисмо шпијуни, очекујемо посјету и из амбасаде САД

Ниш - Српско-руски центар у Нишу се не бави шпијунажом, нити ће. Помаже цијелом региону у гашењу пожара, борби против поплава, чисти терене од мина, обучава, његов рад је транспарентан, а врата отворена за све, каже директор центра Вјачеслав Николајевич Власенко.

Он најављује да би 12. јула и представници америчке амбасаде требало да посјете Центар.

- Западни медији нас нису посјећивали, али су од почетка писали да овдје нешто није како треба, без аргумената, али очигледно са непријатељске позиције - каже Власенко поводом актуелних изјава америчких дипломата да се Српско-руски центар потенцијално користи за шпијунажу.

Он подсјећа да Центар, који је формиран споразумом између Влада Србије и Русије 2012. године, прије свега реагује у ванредним ситуацијама, пожарима или поплавама, као и да обучава локално особље.

- Обука се врши на опреми коју овдје имамо, као и у Руској Федерацији, гдје сваке године обучавамо око стотину људи. То финансира Русија. За три године обучили смо отприлике 300 људи - каже Власенко, уз напомену да природне катастрофе не познају административне границе.
Тако је, објашњава, прије неколико дана, окончана и обука једног тима из Мађарске у Нишу.

- Осам Мађара из хуманитарне организације из централне Мађарске дошло је овдје и ми смо их обучили. То је земља чланица НАТО-а, али посао је посао, а гашење пожара је гашење пожара. Ту нема политике - каже он.

Напомиње да је Центар почео да јача везе и са околним земљама - са Македонијом, БиХ, Републиком Српском, али не, каже, и са Црном Гором и Хрватском.

- Те сарадње за сада, нема. У почетку је било таквих покушаја али није успјело - каже Власенко, али истиче да зато у групама које се шаљу у Москву и Санкт Петербург, има људи из Македоније и БиХ.

На питање шта би давање дипломатског статуса значило Центру, а које се такође озбиљно исполитизовало, он каже да у почетку, када је 2012. године, између српске и руске владе потписан споразум о оснивању, нису ни обраћали пажњу на питања статуса.

Међутим, како напомиње, када је српска скупштина потписала споразум о сарадњи у области логистичке подршке са НАТО-ом и дала му дипломатски имунитет, то је био прави почетак приче о статусу.

- Зашто НАТО, једна тако пријатељска и хуманитарна организација, има такав имунитет, а ми не? - пита Власенко.
А предност тог статуса, каже он, су те да Центар, у случају ако има дипломатски статус, не би плаћао дио пореза за увоз опреме као и друга оптерећења. Објашњава да је најбитније то да се новац који се троши у ту сврху, може боље искористити.

Значај

Власенко објашњава да се Центар састоји из два дијела, српског и руског, те да сваки дио на неки начин пружа подршку његовом раду.

- Овде је и наш електронски центар. Он је јединствен, не само за Србију или Балкан. Ниједна земља нема нешто овакво. Његова вриједност је више милиона евра. Како српска страна нема особље, сада користимо свега 20 или 30 одсто могућности те опреме - каже он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.