Нико нема дозволу за истраживање никла на Мокрој Гори

Београд - Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања потврдило је да ниједна компанија нема дозволу за истраживање никла на Мокрој Гори.

Фирма “Сербијан никл” добила је рјешење за геолошка истраживања само на подручјима Липовац код Аранђеловца и Руђинци-Велуће на територији општина Врњачка Бања и Трстеник, наводе у том министарству.

Београдске “Вечерње новости” пишу да је непознаница ко су двојица мушкараца који су, наводно, тврдили да раде за “Сербијан никл” и који су јуче са уређајима дошли у заштићено подручје Мокре Горе да истражују никл. Њих су пресрели мјештани и ренџери парка природе “Мокра Гора”.

Из “Сербијан никла” негирају да су у питању њихови радници и поручују да већ двије године истражују на подручјима за која имају дозволу.

У овој фирми су потврдили да планирају да дозволу затраже и за истраживања на Мокрој Гори, те демантују да његова фирма има било какве везе са “Јуропиен никлом”, који је 2004. године покушао да покрене истраживања на Мокрој Гори.

Директор Парка природе “Мокра Гора” редитељ Емир Кустурица најављује да ће наредних дана кренути у акцију прикупљања пола милиона потписа против “никловања” државе.

Влада Србије је 2004. године издала дозволу за истраживања на Мокрој Гори предузећу “Динара никл” који је био у власништву британске компаније “Јуропиен никл”.

Због снажне медијске кампање и негодовања становништва у јануару 2005. године рјешење је укинуто, а Влада Србије је донијела уредбу којом се у оквиру Парка природе Мокра Гора забрањује експлоатација минералних сировина.

Србија неће олако ићи на штету својих грађана

У Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије тврде да се у Србији тренутно не врши експлоатација руде никла, већ само истражне радње на двије локације и да неће олако дозволити било какве активности које иду на штету грађана и државе.

У овом министарству су рекли да је дуг пут до експлатације никла и да су сва природна добра у власништву државе Србије, те да ниједна компанија нема дозволу за истраживање никла на Мокрој Гори.

Према њиховим тврдњама, постоје рјешења за геолошка истраживања само на подручјима Липовац код Аранђеловца и Руђинци-Велуће на територији општина Врњачка Бања и Трстеник.

- Та рјешења не укључују истраживања на Мокрој Гори - прецизирају у Министарству.

САНУ упозорава на опасности од никла

Српска академија наука и уметности (САНУ) упозорила је надлежне институције Србије да одлуке о трагању за рудом никла не треба доносити без консултација са научним институцијама, како не би дошло до негативних посљедица по животну средину и здравље људи, те подсјетила на опасности од експлоатације никла.

Позивајући се на научне аргументе, Предсједништво САНУ у данашњем саопштењу упозорава на могуће “катастрофалне посљедице таквих одлука” и апелује да треба да се “више мисли на очување здраве природне средине, него на неизвјесни профит који би је, извјесно, за сва времена, претворио у беживотну пустињу”.

- Иако смо били убеђени да је опасност која је Србији претила од отварања рудника никла у Мокрој Гори, Липовици и Врњачкој Бањи отклоњена још пре седам година, она се ових дана поново надвила над нашом земљом - наводи се у саопштењу.

Из САНУ подсјећају да је анализа академика Драгомира Виторовића из 2005. године о посљедицама отварања рудника никла на територији Мокре Горе показала да таква одлука доноси далеко већу штету него корист, преноси РТС.

Наведено је да већ геолошка истраживања у предвиђеном обиму озбиљно угрожавају флору и узнемиравају фауну, нарушавају изглед подручја и деградирају основне природне вриједности и ресурсе, као и да експлоатација сличних, сиромашних руда, “претвара зелене површине у Мјесечеве пејзаже”.

Додаје се да је технички поступак прераде руде никла уз испирање сумпорном киселином “прљав и изузетно опасан”, а опасан је и транспорт киселине.

САНУ подсјећа да је тада упозорено на тенденцију у већини развијених земаља да се “прљава технологија” пребацује у недовољно развијене земље.

У анализи је наведено да досадашња истраживања показују да лежишта руда гвожђа, никла и кобалта на подручју Мокре Горе нису перспективна и да би евентуално обогаћивање руде било погубно за читав крај и његову околину, “јер би се ваздухом, водом, саобраћајем, надалеко разносили разноврсни опасни загађивачи животне средине”.

Тада је закључено да би такав рудник био “еколошка бомба”, која би Златибор, Тару и Шарган претворила у “пустиње”, а ријеку Дрину и све њене притоке у “мртве ријеке”.

На основу ове анализе тадашње надлежно министарство повукло је одлуку да предузећу “Динара никл” дозволи истраживање на Мокрој Гори, након чега је ово предузеће одлучило да ради истраживање у шумадијском селу Липовац, потом у селу Вардиште у БиХ на граници са Србијом, близу Мокре Горе, али је одустало због притиска јавности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.