Неке земље за визни режим Србији

Брисел - Неколико земаља ЕУ најављује да ће крајем октобра покренути процедуру која би омогућила да се Србија по кратком поступку може скинути са бијеле шенген листе, јавља Танјуг.

Експерт Европске иницијативе за стабилност Aлександра Стиглмајер тврди да су шансе за враћање визног режима минималне.

Како Танјуг сазнаје из дипломатских извора у Бриселу, Њемачка, уз Белгију, Луксембург, Шведску и Холандију ће на састанку министара полиције ЕУ 25. октобра затражити активиранје процедуре за поново увођење виза Србији и Македонији.

Њемачки политичари, међу којима се нарочито истиче баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман, посљедњих дана гласно су захтјевали да се због повећања броја азиланата поново уведу визе за ове двије земље.

Међутим, у ЕУ за сада не постоји механизам којим би се овај захтјев брзо и једноставно спровео, каже за Танјуг Aлександра Стиглмајер, експерт из Европске иницијативе за стабилност, невладине организације са сједиштем у Бриселу и Берлину.

- Ни једна земља Европске уније, па ни Немачка, не може једнострано да суспендује безвизни режим, јер би то представлјало грубо кршње Шенгенског споразума - објашњава Стиглмајер, која већ годинама прати ову проблематику.

Она, међутим, указује да постоји могућност да се усвоји механизам који је Европска комисија предложила у мају 2011, којим се предвиђа да се државе по хитном поступку могу скинути са бијеле шенгенске листе ако се број захтјева за азил нагло повећа.

Проблем је што је тај приједлог, усвојен у јеку “Aрапског прољећа”, заглављен у законодавној процедури, јер је дио ширег пакета амандмана од којих су неки (који немају везе са азилантима из Србије), предмет жестоког спора у Савјету и у Парламенту.

Све што Њемачка може да учини, објашњава Стиглмајер, је да изврши притисак на Савјет да се амандман о поступку за суспензију виза издвоји из пакета и по хитном поступку упути Парламенту на усвајање.

Aли, чак и да се овај сценарио оствари, било би потребно најмање шест мјесеци да се поменути механизам усвоји, па ни тада није сигурно да би се могао применити на Србију, указује она.

Механизам, наиме, предвиђа увођење виза уколико број азиланата из неке земље нагло порасте током периода од шест мјесеци, а повећање броја азиланата на које се Њемци жале је краткорочног карактера.

- У ствари, када се гледа на годишњем нивоу, број азиланата из Србије се у последње две године смањио - каже она.

Главни узрок повећаног прилива азиланата у Њемачку је недавна одлука Њемачког уставног суда по којој “џепарац” који азиланти добијају од државе током поступка обраде захтјева мора да буде у висини социјалне помоћи за њемачке грађане.

Тај “џепарац” је послије ове одлуке повећан и тренутно износи око 800 евра мјесечно, што је привукло многе, јер вишеструко надмашује оно што могу да зараде у Србији, објашњава Стиглмајер.

Она указује да рјешење није у враћању виза, већ у убрзавању процедуре обраде захтева за азил како би се обесхрабрили они који га траже само због новчане помоћи.

- Захтеви за азил из земаља које се у ЕУ сматрају демократским и безбедним се у Холандији обрађују за само неколико дана, тако да лажни азиланти тамо уопште не иду - каже Стиглмајер.

Тај приступ се показао успјешан на примеру Белгије, која је прије неколико мјесеци ставила Србију на листу безбједних земаља и драстично скратила обраду захтјева за азил, па је отад број азиланата из наше земље драстично опао.

Све ово значи да ће грађани Србије у догледно вријеме моћи да путују у ЕУ без сакупљања хрпе папира и вишечасовне понижавајуће процедуре у конзулатима.

Са друге стране, уколико се власти у Србији озбиљније не позабаве отклањањем узрока колективних путовања у Европу зарад неколико стотина евра мјесечно, дугорочно је могуће да визе поново буду уведене, закључује Стиглмајер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.