Не јењавају подјеле унутар исламских заједница

БЕОГРAД - Упркос најавама страначких лидера двије највеће политичке опције у Санџаку, СДП-а Расима Љајића и Бошњачке листе Сулејмана Угљанина, да ће се, додуше, свако на свој начин, залагати за признавање Јединствене исламске заједнице - подјеле унутар те заједнице не јењавају.

Потврђивањем петогодишњег мандата главном муфтији Исламске заједнице у Србији Муамеру Зукорлићу, минулог викенда, окончан је изборни процес за све нивое власти у тој заједници.

Те изборе, међутим, ни правно ни суштински, не признаје Ријасет Исламске заједнице Србије, којом руководи реис-ул-улема Aдем Зилкић.

Он је истакао да су избори које је спровела ИЗуС били "Зукорлићева лична промоција", додајући да ће "легални и легитимни" избори, у организацији ИЗС, бити одржани послије муслиманског празника Рамазана, почетком октобра.

- То ће бити избори који ће коначно показати јединство исламске заједнице - поручио је Зилкић у изјави агенцији Танјуг.

Он је поздравио долазак нове власти у Нови Пазар гдје је парламентарну већину формирала Љајићева СДП са Јединственом српском листом и изразио спремност те заједнице на сарадњу.
- Ми се никада нисмо мијешали у политику и то нећемо чинити ни убудуће - казао је Зилкић.

Поглавар ИЗС најавио је и писмо које ће Ријасет упутити предсједнику Србије Борису Тадићу којим се, како је рекао, жели скренути пажња на неке нелогичности које су се догодиле у мандату претходног министарства вјера.

- Министарство вера би морало да зна да је Ријасет највиши орган власти исламске заједнице - рекао је Зилкић.

Од октобра прошле године у Србији дјелују двије исламске заједнице - ИЗС са Зилкићем на челу и ИЗуС, којом руководи муфтија Зукорлић и оне се међусобно не признају, а њихови сукоби, неријетко и оружани, су свакодневни и воде се, углавном, због права над вакуфском имовином.

У првом интервјуу након реизобра за главног муфтију, Зукорлић је Танјугу рекао да је прошло сувише времена у коме је било мјеста за амнестирање имама који су прије девет мјесеци њему изразили непослушност и формирали паралелну исламску заједницу.
   Он је рекао да су шансе да се они поново укључе у систем Исламске заједнице у Србији мале, "готово никакве, мање од један одсто".  

Подјеле унутар бошњачког народа компликује чињеница да су оне вјерске и политичке и да су се, како је Танјугу рекао лидер СДП-а, претвориле у "велику мржњу, болест коју није могуће хируршки лечити".
Иако је Расим Љајић најавио да се власт неће мијешати у односе унутар исламске заједнице и да очекује да се "вера не меша у политику" стварност је нешто другачија.

Због подјела унутар Исламске заједнице, вјерницима који су подржали Ријасет и реиса Зилкића остали су без објеката у којима је могуће спроводити вјерске обреде приликом сахрана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.