Срби за суживот са Албанцима, Албанци нису
БЕОГРАД - Између Срба и Албанаца највећа је етничка дистанца када је ријеч о браку, док би на суживот са Албанцима пристало готово двије трећине испитаника српске националности, показало је истраживање Института друштвених наука и Центра за проучавање етницитета.
Истраживање "Социјални односи између етничких група у Србији", које је представљено у Београду у Медија центру, показало је да, с друге стране, Албанци нису одушевљени суживотом.
Трећина испитаника српске националности /31 одсто/ прихватило би брак са Албанцем или Албанком, док су још ригиднији ставови припадника албанске националне мањине па само 26,4 одсто припадника те националне мањине би склопило брак са припадницима српске националности.
Директор Института Горан Башић рекао је рекао да би са Бошњацима, према критеријуму претпостављених ставова сународника, у истој земљи живјело њих 60 одсто, са Србима, Хрватима, Румунима, Словацима и Мађарима око 40 одсто, а са Ромима само трећина испитаника.
Истраживање је показало и да би свега 24 одсто Срба пристало да Албанац буде предсједник Србије, док би већа подршка за ту идеју стигла од Мађара /39 одсто/, Румуна /41/, Рома /28/ и Хрвата /53/.
Рома као изабраног љекара изабрало би 70 одсто грађана српске националности, 51 одсто албанске, 65 одсто бошњачке, 56 мађарске, 66 словачке, 75 Румунске и 77 хрватске.
Башић је рекао да се са дискриминацијом суочавају сви - припадници и српског народа и националних мањина, а најчешћа је дискриминација у неформалним контактима, у школи или на послу, док се ти проблем рјеђе јављају у органима јавне власти гдје грађани остварују права.
Истраживање је показало и да националне мањине, изузев Мађара, нису задовољне остваривањем признатих права и радом националних савјета.
Из истраживања произилази и да је интеграциони потенцијал друштва упркос показаној социјалној удаљености етничких заједница делимично очуван, што потврђује податак да је већина припадника националних мањина двојезична и да су националне мањине, осим албанске, јаче везане за Србију него за земље поријекла.
Уколико би се играла утакмица која сучељава интересе Србије и матичне државе, емотивни ставови испитаника указују на то да би испитаници у свим случајевима подршку дали тиму који је бољи.
Али, истовремено, одређени дио испитаника словачке и румунске националне мањине предност би дао тиму Србије, а припадници свих осталих националних мањина тиму из земље поријекла.
У истраживању је учествовало је 2.130 припадника српске заједнице и 759 припадника наведених националних мањина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
