На Кипру затворене банке, Србима заробљене милијарде

Београд, Никозија - Званичних података о износима депозита српских држављана и фирми на Кипру нема.

Незванично, процјене су да на штедњи или проточним рачунима грађани Србије у овој земљи данас имају између пет и осам милијарди евра.

Сав тај новац тренутно је блокиран и чека став парламента ове земље - усваја ли се или не одлука о опорезивању свих депозита у кипарским пословним банкама.

- Све банке на Кипру су затворене, јер су грађани кренули масовно да дижу своје штедне улоге. Ту навалу не могу да издрже ни јаче економије од Кипра. Влада прилична зебња, а на тренутке и паника, јер нико не зна шта нас чека сутра. Сви смо се прибојавали оваквог сценарија, али га нико није очекивао у оваквом интензитету због којег је наступио потпуни шок. Још се зна да ли ће парламент усвојити закон којим ће они који имају депозите у банкама до 100.000 евра бити једнократно опорезовани по стопи од 6,75 одсто, а они који имају више платити 9,9 одсто - овако стање у главном граду Кипра описује Милан Гловацки, српски држављанин који већ десет година има посластичарницу у центру Никозије.

На кипарским рачунима се, према незваничним процјенама, налази између пет и осам милијарди евра депозита српских грађана и фирми, сазнаје “Блиц”.

Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака Србије, поручио је јуче да би Србија требало да помогне тим грађанима, који би објаснили одакле им новац и због чега га држе у банкама на Кипру, будући да је то мимо закона. 

- Ово је сада добра прилика да се каже - ми смо хумана држава, да видимо да ли можемо да вам прискочимо у помоћ - рекао је Дугалић.
НБС, не води ту врсту статистике.

Јер, према Закону о девизном пословању, грађани не могу да отварају рачуне у иностранству, па самим тим ни да штеде у некој европској земљи.

Увид у нелегалне токове, додају, немају.

Пореска управа има овлашћења да од кипарских колега тражи искључиво податке који се односе на конкретне пореске поступке.

Остало, додају, није у њиховој надлежности.

У Управи за спречавање прања новца кажу за „Блиц” да такве провјере може да ради искључиво држава на чијој се територији налазе рачуни.

Они, ипак, признају и да велики број предмета у области прања новца „који су радили или раде има везе са Кипром”.

Фабрис: Српски новац се неће вратити у Србију

Професор београдског Економског факултета Никола Фабрис оцијенио је да није реално очекивати да ће грађани Србије, који своје штедне улоге држе у банкама на Кипру, вратити тај новац у Србију.

- Сасвим је сигурно да ће значајан део тог новца у кратком временском периоду отићи из Кипра на неке сигурније дестинације. Међутим, мислим да није реално очекивати да ће се новац вратити у Србију - рекао је Фабрис поводом навале штедиша на кипарске банке како би подигли своје улоге и избјегли опорезивање.

Коментаришући незваничне процјене да у кипарским банкама има од пет до осам милијарди евра грађана Србије, Фабрис је за РТС рекао да постоје разлози због којих тај новац није ни држан у Србији.

- Вероватно ће тај новац само пронаћи неку другу дестинацију која ће, према мишљењу власника рачуна на Кипру, бити нова сигурна дестинација - рекао је Фабрис.

Он је оцијенио да је мјера ЕУ и Међународног монетарног фонда да штедни улози на Кипру једнократно буду опорезовани са десет одсто била очигледно усмјерена на то да на територији ЕУ више не буде новца сумњивог поријекла и “оф шор” дестинација.

- Циљ ових мера је постигнут, јер сада сумњиви капитал неће долазити на Кипар, који више неће бити значајна “оф шор” дестинација - рекао је Фабрис, наводећи да ће ЕУ и ММФ сада тражити друге начине за рјешавање кипарске кризе и да више неће инсистирати на овом једнократном порезу.

Он сматра да Кипар неће бити препуштен сам себи, јер би банкрот било које земље ЕУ имао веће посљедице на читаву ЕУ, него на било коју појединачну земљу, што се показало и на примјерима Грчке, Португала, Ирске.

На питање шта би се десило уколико сви одлуче да подигну сав новац са рачуна, прије него што буде уведен једнократни високи порез, Фабрис оцјењује да би то довело до изузетно опасне финансијске кризе.

Кипар је затражио 15,8 милијарди евра да спаси своје банке, да доведе у ред своје финансије и избјегне могућност испадања из еврозоне, али су државе ЕУ и ММФ као услов поставиле опорезовање штедних улога у кипарским банкама.

Споразум владе Кипра и међународних кредитора, који је јуче одбачен у парламенту, изазвао је навалу штедиша на банке са намјером да подигну своје улоге и избјегну опорезивање.

Понедјељак крајњи рок

Европска централна банка одредила је 25. март као крајњи рок Кипру да постигне сагласност о финансијској помоћи и запријетила да ће укинути финансирање банкама уколико до наведеног датума не буде усаглашен пакет са ЕУ и Међународним монетарним фондом.

Одлука Управног савјета ЕЦВ даје Кипру посљедњу шансу да постигне сагласност за финансијску помоћ ЕУ и ММФ или да се суочи са финансијским крахом.

Кипар се од уторка 19. марта суочава са могућношћу банкрота након што је парламент те земље једногласно одбацио приједлог о порезу на банкарске депозите чиме би било прикупљено 5,8 милијарди евра, које захтијевају ЕУ и ММФ према договору за одобравање помоћи вриједне десет милијарди евра.

Аналитичари истичу да је улога ЕЦВ од критичне важности јер контролише одобравање фондова централне банке Кипарским финансијским институцијама без којих финансијски сектор медитеранског острва не може да функционише.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.