Na Kipru zatvorene banke, Srbima zarobljene milijarde

Beograd, Nikozija - Zvaničnih podataka o iznosima depozita srpskih državljana i firmi na Kipru nema.

Nezvanično, procjene su da na štednji ili protočnim računima građani Srbije u ovoj zemlji danas imaju između pet i osam milijardi evra.

Sav taj novac trenutno je blokiran i čeka stav parlamenta ove zemlje - usvaja li se ili ne odluka o oporezivanju svih depozita u kiparskim poslovnim bankama.

- Sve banke na Kipru su zatvorene, jer su građani krenuli masovno da dižu svoje štedne uloge. Tu navalu ne mogu da izdrže ni jače ekonomije od Kipra. Vlada prilična zebnja, a na trenutke i panika, jer niko ne zna šta nas čeka sutra. Svi smo se pribojavali ovakvog scenarija, ali ga niko nije očekivao u ovakvom intenzitetu zbog kojeg je nastupio potpuni šok. Još se zna da li će parlament usvojiti zakon kojim će oni koji imaju depozite u bankama do 100.000 evra biti jednokratno oporezovani po stopi od 6,75 odsto, a oni koji imaju više platiti 9,9 odsto - ovako stanje u glavnom gradu Kipra opisuje Milan Glovacki, srpski državljanin koji već deset godina ima poslastičarnicu u centru Nikozije.

Na kiparskim računima se, prema nezvaničnim procjenama, nalazi između pet i osam milijardi evra depozita srpskih građana i firmi, saznaje “Blic”.

Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije, poručio je juče da bi Srbija trebalo da pomogne tim građanima, koji bi objasnili odakle im novac i zbog čega ga drže u bankama na Kipru, budući da je to mimo zakona. 

- Ovo je sada dobra prilika da se kaže - mi smo humana država, da vidimo da li možemo da vam priskočimo u pomoć - rekao je Dugalić.
NBS, ne vodi tu vrstu statistike.

Jer, prema Zakonu o deviznom poslovanju, građani ne mogu da otvaraju račune u inostranstvu, pa samim tim ni da štede u nekoj evropskoj zemlji.

Uvid u nelegalne tokove, dodaju, nemaju.

Poreska uprava ima ovlašćenja da od kiparskih kolega traži isključivo podatke koji se odnose na konkretne poreske postupke.

Ostalo, dodaju, nije u njihovoj nadležnosti.

U Upravi za sprečavanje pranja novca kažu za „Blic” da takve provjere može da radi isključivo država na čijoj se teritoriji nalaze računi.

Oni, ipak, priznaju i da veliki broj predmeta u oblasti pranja novca „koji su radili ili rade ima veze sa Kiprom”.

Fabris: Srpski novac se neće vratiti u Srbiju

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris ocijenio je da nije realno očekivati da će građani Srbije, koji svoje štedne uloge drže u bankama na Kipru, vratiti taj novac u Srbiju.

- Sasvim je sigurno da će značajan deo tog novca u kratkom vremenskom periodu otići iz Kipra na neke sigurnije destinacije. Međutim, mislim da nije realno očekivati da će se novac vratiti u Srbiju - rekao je Fabris povodom navale štediša na kiparske banke kako bi podigli svoje uloge i izbjegli oporezivanje.

Komentarišući nezvanične procjene da u kiparskim bankama ima od pet do osam milijardi evra građana Srbije, Fabris je za RTS rekao da postoje razlozi zbog kojih taj novac nije ni držan u Srbiji.

- Verovatno će taj novac samo pronaći neku drugu destinaciju koja će, prema mišljenju vlasnika računa na Kipru, biti nova sigurna destinacija - rekao je Fabris.

On je ocijenio da je mjera EU i Međunarodnog monetarnog fonda da štedni ulozi na Kipru jednokratno budu oporezovani sa deset odsto bila očigledno usmjerena na to da na teritoriji EU više ne bude novca sumnjivog porijekla i “of šor” destinacija.

- Cilj ovih mera je postignut, jer sada sumnjivi kapital neće dolaziti na Kipar, koji više neće biti značajna “of šor” destinacija - rekao je Fabris, navodeći da će EU i MMF sada tražiti druge načine za rješavanje kiparske krize i da više neće insistirati na ovom jednokratnom porezu.

On smatra da Kipar neće biti prepušten sam sebi, jer bi bankrot bilo koje zemlje EU imao veće posljedice na čitavu EU, nego na bilo koju pojedinačnu zemlju, što se pokazalo i na primjerima Grčke, Portugala, Irske.

Na pitanje šta bi se desilo ukoliko svi odluče da podignu sav novac sa računa, prije nego što bude uveden jednokratni visoki porez, Fabris ocjenjuje da bi to dovelo do izuzetno opasne finansijske krize.

Kipar je zatražio 15,8 milijardi evra da spasi svoje banke, da dovede u red svoje finansije i izbjegne mogućnost ispadanja iz evrozone, ali su države EU i MMF kao uslov postavile oporezovanje štednih uloga u kiparskim bankama.

Sporazum vlade Kipra i međunarodnih kreditora, koji je juče odbačen u parlamentu, izazvao je navalu štediša na banke sa namjerom da podignu svoje uloge i izbjegnu oporezivanje.

Ponedjeljak krajnji rok

Evropska centralna banka odredila je 25. mart kao krajnji rok Kipru da postigne saglasnost o finansijskoj pomoći i zaprijetila da će ukinuti finansiranje bankama ukoliko do navedenog datuma ne bude usaglašen paket sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom.

Odluka Upravnog savjeta ECV daje Kipru posljednju šansu da postigne saglasnost za finansijsku pomoć EU i MMF ili da se suoči sa finansijskim krahom.

Kipar se od utorka 19. marta suočava sa mogućnošću bankrota nakon što je parlament te zemlje jednoglasno odbacio prijedlog o porezu na bankarske depozite čime bi bilo prikupljeno 5,8 milijardi evra, koje zahtijevaju EU i MMF prema dogovoru za odobravanje pomoći vrijedne deset milijardi evra.

Analitičari ističu da je uloga ECV od kritične važnosti jer kontroliše odobravanje fondova centralne banke Kiparskim finansijskim institucijama bez kojih finansijski sektor mediteranskog ostrva ne može da funkcioniše.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.