Монтгомери: Треба увести оштрије мјере против Куртија

БЕОГРАД – Бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава Вилијам Монтгомери изјавио је данас да је највиши циљ премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија етничко чишћење Срба са Косова и Метохије.

Он је за К1 телевизију рекао и да Курти врши разне провокације и да сматра да му је циљ да разбјесни Београд у довољној мјери да предузме војне кораке против Приштине.

Према његовим ријечима, Курти се надао да ће га подржати Сједињене Америчке Државе.
„Једна од ствари због којих сам незадовољан је што нисмо успјели да обезбиједимо заштиту косовских Срба и што смо дозволили Куртију да игнорише обећања дата у Бриселу, да ће успоставити ЗСО, што је био важан корак. То је требало српским општинама да обезбиједи ближе везе са Београдом. Куртијева власт је пристала на то и није то спровела“, рекао је Монтгомери, који у Београду борави како би промовисао књигу Недипломатски живот, коју је написао са супругом Лин.

Према његовим ријечима, САД би могле да уведу оштрије мјере против Куртија због понашања, не само санкције, већ и да укину програме помоћи.

„Подржавали смо чланство у УН. Могли бисмо то да одузмемо. Надам се да ће САД то урадити“, рекао је он.

Додао је и да зна да је постојао план за рјешавање ситуације док је лидер био Хашим Тачи и док је размишљао о подјели КиМ за Србе и Албанце, али да је Запад, конкретно, како је рекао, бивша њемачка канцеларка Ангела Меркел то блокирала.

„Ја бих да кренемо од чињенице да стање на КиМ није добро, као ни у БиХ. Тридесет година ми се жалимо, али не радимо ништа да то измијенимо. Морамо да потражимо алтернативе које би довеле до дугорочног напретка. Већи акценат мора да се стави на етницитет јер етнички елемент све покреће у региону“, рекао је Монтгомери.

Бивши дипломата оцјењује и да су Дејтонски и Кумановски споразуми у старту мањкави документи и узроци за данашње проблеме.

„Умјесто да их мијењамо, придржавали смо их се као светог писма. Ако погледате, Резолуцијом 1244 СБ УН се признаје суверенитет Југославије и гарантује да ће у будућности безбједносне снаге Србије моћи да штите вјерске споменике на КиМ, а то се није десило. Ови споразуми нису функционални и треба да се мијењају, нису успјешни и потребно је боље рјешење“, рекао је он.

Пojaшњава и да је велика грешка што Резолуција 1244 није спроведена.

„Ми на Западу, у оквиру НАТО-а, смо одлучили да бомбардујемо Србију, нисмо имали подршку УН, а покушавали смо да покажемо да нас УН подржавају. Искрено, нисмо испоштовали кључну одредбу о суверенитету Југославије. Велики број дипломата је мислио да су косовски Албанци страшно пропатили, да заслужују да имају неку домовину, па смо одлучили да пристанемо да се формира земља за косовске Албанце“, рекао је Монтгомери.

На питање да ли би амерички предсједник Доналд Трамп могао да ријеши кризу, он истиче да са Трамповом администрацијом постоји прилика да се направе позитивне промјене у региону, јер је Трамп показао да се не либи да одступи од клишеа и каже да неће да ради на стари начин.

„Уз прави приступ, он може да игра велику улогу у региону. Трамп има још 3,5 године на власти и још је рано. Надам се да ће обратити пажњу на регион“, рекао је он.

Каже и да је ситуација са санкцијама катастрофална јер је Србија колатерална штета.

„То је сукоб између САД и Русије. Санкције су уведене компанији у руском власништву, жао ми је због тога. Борио сам се против санкција увијек јер лако их је увести, али тешко укинути. То није добро рјешење. Волио бих да руски предсједник Владимир Путин схвати у каквој је незгодној ситуацији ваша влада и прода Србији НИС по некој цијени. То би ријешило проблем. Највећи проблем је већинско власништво, и ако би постао мањински пакет, то би промијенило ситуацију. Путин би могао то да ријеши да хоће, а чини се да он не жели о томе да разматра“, рекао је Монтгомери.

На питање да ли мисли да ће Трамп за вријеме свог мандата доћи у Србију, каже да се нада да ће то урадити.
„Од тренутка када је постао предсједник, мислим да би могао да направи позитивну разлику у региону, јер га није брига за статус кво и може све да разруши и постави нешто друго. Надао сам се да ће бити заинтересованији за Балкан. Рекао бих да ће доћи ако буде мислио да може да направи разлику, не само реда ради, ако буде мислио да може нешто да постигне“, рекао је Монтгомери.

Упитан да прокоментарише повлачење номинације Марка Брановића за мјесто амбасадора САД у Србији, саговорник К1 каже да у 60 земаља није ни номинован амбасадор и да значај имања амбасадора није довољно наглашен у актуелној америчкој администрацији.

„Сматрам да је он (Марк Брановић) прошао кроз уобичајене медицинске и друге прегледе, али да је нешто искрсло. Неуобичајено је да се тако номинација повуче. Мислим да је искрсло нешто из његове биографије и каријере. Трамп неће да слуша дубоку државу, то је донесено од стране Трампове администрације, сигуран сам да ће пронаћи неког ко ће жељети добро Србији“, рекао је Монтгомери.

Говорећи о 2000. години, рекао је да је у Србији постојала снажна опозиција са Зораном Ђинђићем на челу против Слободана Милошевића и да су САД сматрале, имајући у виду страхоте из ратова 90-их, да постоји потенцијал да се насиље настави и да та опозиција треба да се подржи и финансира.

„Финансије су биле дио подршке, сматрали смо да је Милошевићев режим опасност за регион. Били смо забринути. Десет година од 1990. смо страховали шта ће да буде на Косову“, рекао је он.

Према његовим ријечима, САД су стално радиле истраживања јавног мњења, и да је, према тим истраживањима, Војислав Коштуница био тај који је могао да побиједи Милошевића.

„То смо представили лидерима ДОС-а и сви су прихватили наше налазе и пристали да Коштуница буде носилац листе, иако је била велика разлика између њега и Ђинђића. Сматрали смо да би, да се побиједи Милошевић, опозиција морала да стане иза једног човјека. Вук Драшковић је одбио да се придружи осталима. Бринуло нас је да не преотме гласове. Он би добио око четири одсто гласова, али то је можда било довољно да преокрене клатно ка Милошевићу. Три пута сам био код њега, његова супруга Даница је рекла: „Ваше америчке анкете су глупост, не вјерујемо у то, имамо своје присталице“. Нисмо га тада убједили да се кандидује са остатком опозиције, послије избора је признао да смо били у праву јер је добио слаб број гласова“, рекао је Монтгомери, који је тих година био амбасадор САД у Србији.

Говорећи о актуелним протестима, рекао је да не жели ништа лоше да каже о њима и оцијенио да је то јединствен покрет који нема ниједног политичког лидера, али да нема ни детаљан план за „дан послије“.

„Они су одлучни, љути, и то је ван сваке сумње, али указујем да је изузетно важно за велики број обичних људи да тачно знају шта то значи за дан послије – какви планови ће бити спроведени. Цијели свијет прати ово, то је јединствен покрет – нема лидере, симболе, већ само студенте који не желе да ико буде главни и чији је циљ, како ми је речено, да се ријеше свих политичких странака“, рекао је он.

Упитан да ли је разговарао са неким од блокадера, истиче да може само да каже да није добио никакву конкретну идеју будућности нити шта ће уследити дан послије.

„Ако погледате 2000. годину, постојали су политичари са прецизним идејама, имали су велику подршку из иностранства и људи су заиста вјеровали да ће им живот бити бољи. Данас не вјерујем да се размишља на исти начин, не видим подршку из иностранства“, рекао је Монтгомери.

Упитан да ли је разговарао са предсједником Србије Александром Вучићем, Монтгомери каже да он има пуно потешкоћа – санкције НИС-у, треба да води државу, да има добре односе са различитим земљама.

Сматра и да је неутралност у данашњем свијету немогућа.

„Ако погледате ситуацију у данашњем свијету – већа је повезаност него прије, индустрије су глобалне. Изузетно је тешко бити неутралан, а Србија то управо открива са овим санкцијама. Бити неутралан значи да немате снажну подршку за ваше националне интересе“, сматра Монтгомери.

Говорећи о књизи Недипломатски живот, каже да су је супруга Лин и он написали како би, прије свега, њихови унуци схватили како су они живјели и како су на сваке три године мијењали државе у којима живе и шта су радили.

„Постоје двије врсте дипломата – они који иду на пријеме и они који гледају историју. Били смо у Софији за вријеме комунизма, била је атмосфера промјена и позвани смо на дипломатски пријем, али смо отказали учешће и отишли на демонстрације. Тада је спаљено сједиште Комунистичке партије Бугарске и одабрали смо да гледамо историју. Сви остали амбасадори су отишли на пријем. Трудили смо се да упознамо људе и направимо разлику, не само да идемо на пријеме. Хтјели смо да будемо информисани. Написали смо књигу и дијелом јер сам видио како се догађаји овдје понекад приказују од 2000. и хтјео сам да напишем своју верзију“, рекао је он.

На питање о актуелној ситуацији у свијету, каже да је оно што се десило у Гази неописиво и да му је жао што свијет раније није интервенисао.

„То је мрља на савјести свијета. Што се Украјине тиче, помагали смо је више година, питање је да ли ће САД, послије свих ових година, престати да је подржава. То би била велика историјска грешка јер ће то охрабрити Путина“, рекао је он.

Оцијенио је да проблеми постоје свуда у свијету и да је све више разних проблема, попут миграција, пада наталитета, нестанка послова због појаве вјештачке интелигенције.

„Наш свијет је због свега тога све сложенији“, рекао је Монтгомери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.