ММФ предвиђа раст Србије од шест одсто

Такође, ММФ очекује да ће се економски опоравак Србије наставити и у овој години.

ММФ оцјењује да ће пуна посвећеност власти спровођењу планираних структурних реформи подржати потенцијал за привредни раст, при чему ММФ очекује за Србију наставак високих стопа раста БДП-а од 4,5 одсто у 2022. и 2023. години и четири одсто од 2024. године.

Одбор извршних директора ММФ-а на сједници 18. јуна закључио је редовне консултације са Републиком Србијом по члану ИВ Статута ове међународне финансијске организације, наводи централна банка Србије и подсјећа да је на истој сједници одбор извршних директора ММФ-а одобрио Србији нови програм сарадње уз подршку Инструмента за координацију политике (Policy Coordination Instrument - PCI).

С обзиром на укупан економски напредак који је Србија забиљежила, ни нови програм сарадње не предвиђа коришћење финансијских средстава, већ ће бити искључиво савјетодавног карактера.

Извршни директори ММФ похвалили су снажну реакцију власти у Србији, која је ограничила утицај пандемије и поставила основе за економски опоравак. ММФ оцјењује да су макроекономска стабилност коју су власти великим залагањем постигле у периоду пре кризе, уз велики пакет мјера подршке у борби са негативним ефектима кризе, помогли да се ублажи неповољан утицај пандемије на економску активност и омогућили да раст у прошлој години буде један од најбољих у Европи.

"С обзиром на снажан напредак који је Србија остварила у претходних осам година, нови програм ће за циљ имати очување макроекономске и финансијске стабилности, уз подршку наставку спровођења структурних реформи како би се постигао још снажнији и одрживи привредни раст", рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић.

Узимајући и обзир одличне податке за прво тромјесечје 2021, ММФ оцјењује се да ће реални раст БДП-а у 2021 достићи шест одсто.

Додатно, ММФ оцењује да ослањање на замах остварен у првом тромјесечју 2021. године, који је снажнији од очекиваног, уз утицај брзе вакцинације на глобалном нивоу, као и у Србији у којој је темпо вакцинације и даље један од најбржих у Европи, ствара простор и за ризик навише по питању раста у 2021. години.

"Упркос великим изазовима узрокованим пандемијом, Србија је снажним одговором потврдила и ојачала макроекономску стабилност, што је, кроз спроведену дубинску анализу, утврдио и ММФ", рекла је Табаковић.

Извршни директори оценили су да су релаксирајућа монетарна политика и политике из области финансијског сектора остале одговарајуће, као и да је путем ванредних мјера централна банка подржавала економску активност и током пандемије.

Уз то, ММФ констатује да је инфлација остала ниска, са стабилним девизним курсом и добро усидреним инфлационим очекивањима.

"Очували смо поверење у монетарну политику онда када је било најважније. Стабилност на девизном тржишту постала је нова реалност, као и ниска инфлација, и заједно чине важну претпоставку одрживог раста", навела је гувернерка.

ММФ оцјењује и да је банкарски систем остао стабилан, ликвидан и добро капитализован. Истичу и да је неопходно континуирано праћење ризика у банкарском сектору посебно када кризне мјере постепено буду престајале да важе.

Директори су посебно поздравили планове за даљу подршку динаризације и за унапрјеђење тржишта капитала.

Извршни директори су истакли да је подршка политика и даље неопходна због још увијек високе неизвјесности, уз истовремено очување макроекономске и финансијске стабилности.

Истакли су и важност очувања флексибилности у одговору политика, као и значај избјегавања прераног повлачења подршке. Уз све то, важно је да се одржи реформски замах како би се подстакао снажнији, отпорнији и инклузивнији средњорочни раст, наводи НБС.

"Средњорочни макроекономски оквир који ММФ пројектује за Србију указује на то да се очекује наставак одговорног вођења добрих политика, што ће за резултат имати динамичан раст и његову добру структуру. ММФ пројектује наставак ниске инфлације, динамичан раст извоза и раст девизних резерви Србије, као и фискални оквир који истовремено обезбеђује смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу на испод 50 одсто у средњем року и подршку економији путем високих капиталних инвестиција", рекла је Табаковић.

"ММФ очекује и да ће Србија наставити да оправдава повјерење инвеститора, што се види по пројектованом наставку високих прилива страних директних инвестиција од око шест одсто БДП-а, којима ће, као и до сада, у целини бити покривен дефицит текућег рачуна платног биланса", закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Када је ријеч о новом тридесетомјесечном програму сарадње уз подршку Инструмента за координацију политике, Табаковић је оцијенила да се он надовезује на претходни програм који је успешно завршен у јануару ове године, а који се у пракси показао као одличан.

"Кроз нови програм саветодавног карактера Србија ће наставити сарадњу уз партнерски однос који смо градили и успоставили са ММФ-ом. Нови програм пердставља још једну потврду да се у Србији води кредибилна и успешна економска политика, коју настављамо и у наредном периоду", рекла је она.

Циљ савјетодавног програма јесте подршка бржем привредном опоравку Србије од ефеката пандемије, очувању макроекономске и финансијске стабилности и спровођењу амбициозног плана структурних реформи ради подстицања високог, инклузивног и одрживог раста у средњем року.

Предвиђени реформски приоритети у оквиру новог Инструмента за координацију политике одржавају економску политику и агенду власти Републике Србије.

Ти приоритети укључују учвршћивање оквира фискалне политике, јачање управљања у предузећима у државном власништву, даљи развој тржишта капитала и повећање динаризације, побољшање пружања социјалне подршке, као и прелазак на зелену економију.

Аранжман је одобрен за период од 30 мјесеци, а напредак договореног економског програма пратиће се путем пет полугодишњих разматрања резултата, на којима ће се оцјењивати његово спровођење.

"Иако PCI не предвиђа коришћење финансијских средстава од ММФ-а, успјешан завршетак сваког од појединачних разматрања биће сигнал посвећености Србије континуитету спровођења снажних макроекономских политика и структурних реформи", наводи ММФ.

PCI представља механизам подршке ММФ-а земљама чланицама, савјетодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Намијењен је земљама посвећеним реформама, а договара се ради подржавања одговарајућег економског програма, када земља нема текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема.

"Оцена свих је да је Србија снажно одговорила на пандемију, а могли смо да реагујемо снажно, јер смо у претходном периоду изградили стабилну и јачу Србију у коју се инвестира. Чување живота људи и очување економије били су наш кључни задатак током ове кризе, и већ у првом тромесечју ове године наш БДП је премашио преткризни ниво, што је раније него у већини других економија. У периоду који је пред нама настављамо да обезбеђујемо стабилност и да подржавамо све због којих и са којима радимо - грађане и привреду, јер само заједно можемо да растемо и градимо још јачу земљу", закључила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.