Миловановић: ВРС поступала по наређењима Караџића

ХАГ - Бивши начелник Главног штаба Војске Републике Српске Манојло Миловановић потврдио је данас на суђењу Радовану Караџићу у Хагу да је Караџић био врховни командант оружаних снага РС и претпостављени генералу Ратку Младићу.

Караџић је, стога, "посредно, преко Младића био одговоран за дејства ВРС", рекао је генерал Миловановић који је током рата у БиХ био Младићев замјеник.

Трибунал је и Караџића и Младића оптужио за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом аритљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шљемова" УН за таоце, 1992-95.

Као врховни командант, Караџић је током рата у БиХ издавао директиве којима је "усмјеравао оружане снаге како да се понашају", попут Директиве број седам посвећене муслиманским енклавама у источној Босни.

Том директивом, Караџић је у марту 1995. наредио ВРС да живот бошњачком становништву Сребренице и Жепе "учини неподношљивим кроз војну акцију и ускраћивање хуманитарне помоћи". Истим документом наредио је Војсци и да "пажљиво одмјереним и промишљеним војним акцијама створи неподношљиву ситуацију потпуне несигурности без икакве наде за опстанак и живот за становништво у Сребреници и Жепи".

Миловановић је објаснио да је, по Караџићевим "смјерницама", ту директиву написао генерал Радивој Милетић, главни оперативац ГШ ВРС, послије чега је врховни командант потписао документ. Милетића је Трибунал 2010. неправоснажно осудио на 19 година затвора због злочина у Сребреници.

"За исправност документа одговара аутор, а главни и најодговорнији је потписник", казао је свједок. По Миловановићевим ријечима, командант ВРС Младић је касније на основу Караџићеве директиве сачинио "борбено наређење" у које није уврстио реченицу о стварању неподношљивих услова за цивиле, зато што ВРС "није била усмјерена против цивила".

Упркос томе, тај Караџићев налог нашао се у наређењу Дринског корпуса ВРС у чијој су зони биле Сребреница и Жепа, како је протумачио Миловановић, "из неукости" команданта корпуса Миленка Живановића или његове жеље да се "додвори Караџићу".

Генерал Миловановић је, свједочећи о једној сједници врховне команде с прољећа 1995, казао и да је стекао утисак да је Караџић "знао да се у приватним аранжманима Муслимани и Хрвати пребацују преко државне границе", да "не би била умијешана држава".

На истој сједници чији су записник тужиоци предочили, Караџић је казао да би "било добро да Муслимана буде што мање у БиХ". Миловановић је посвједочио и да Караџић у љето 1995, за вријеме муслиманско-хрватске офанзиве, није негирао да је он позвао паравојску Жељка Ражнатовића Аркана у РС, а да није обавијестио војни врх који се дјеловању Ражнатовића противио.

Описујући састанак "врховне команде" којем је у Бањалуци присуствовао и Ражнатовић, Миловановић је рекао: "Питао сам Ражнатовића по чијем је наређењу дошао, а он је одговорио: 'По наређењу врховног команданта'. Када сам питао Караџића да ли му је он издао наређење, Караџић није ништа рекао".

Два дана касније, Караџић се на смотри у Бијељини чији су снимак тужиоци приказали у судници, захвалио за помоћ Ражнатовићу који га је називао "врховним командантом".

Миловановић је назначио и да је Ражнатовић "чинио злочине, али је то било ван државе - приватни тероризам".

Данас започето унакрсно испитивање генерала Миловановића, Караџић који се брани сам, наставиће сутра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.