Може ли дјечак-убица из „Рибникара“ једног дана изаћи на слободу?

БЕОГРАД - Више од три године након незапамћеног масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду правосудни поступци против родитеља малољетног убице К.К. добили су епилог.

Иако су његови родитељи Владимир и Миљана Кецмановић осуђени због занемаривања и злостављања малољетног лица,. породице жртава упозоравају да најважније питање остаје отворено – шта ће бити са К.К. када постане пунољетан и да ли постоји могућност да једног дана напусти психијатријску установу.

Најважнији факти

• Масакр у ОШ „Владислав Рибникар“ догодио се 3. маја 2023. године.
• Убијено је 10 особа – девет ученика и школски чувар Драган Влаховић.
• К.К. је у тренутку злочина имао 13 година.
• Према закону, лице млађе од 14 година није кривично одговорно.
• Након злочина смјештен је у психијатријску установу.
• Владимир Кецмановић осуђен је на 14 година и шест мјесеци затвора.
• Миљана Кецмановић осуђена је на двије године и 11 мјесеци затвора.
• Породице жртава траже измјене Закона о заштити лица са менталним сметњама.
• Главни страх је шта ће се десити када К.К. постане пунољетан.
• Стручњаци истичу да је евентуални излазак из установе могућ само уз медицинске процјене и судску контролу.
• Адвокати и породице указују да Србија нема посебну институцију за случајеве кривично неодговорне дјеце која су починила најтежа кривична дјела.
• Породице страдалих траже да законске измјене буду усвојене прије него што К.К. наврши 18 година.

Осуђени родитељи, али не и непосредни починилац

Стравични масакр у Основној школи "Владислав Рибникар" који је починио малољетни К.К. 3. маја 2023. године однио је 10  живота.

К.К. је одмах након суђења смјештен у психијатријску установу, а његови родитељи К.К. су осуђени. Владимир Кецмановић, отац дјечака, осуђен је на казну затвора од 14 година и шест мјесеци за кривична дјела занемаривање и злостављање малољетног лица и тешко дјело против опште сигурности. Дјечакова мајка, Миљана Кецмановић, осуђена је на двије године и 11 мјесеци затвора за кривично дјело занемаривање и злостављање малољетног лица. Правни процес је добио свој епилог, одговорност је додијељена онима који су то морали да спријече, ипак, за родитеље настрадале деце правда никад неће бити потпуно задовољена јер нико неће бити кажњен за убиство.

Како закон третира дијете млађе од 14 година

Чувара Драгана Влаховића и ученике Ану Божовић, Бојану Асовић, Софију Негић, Катарину Мартиновић, Мару Анђелковић, Ему Кобиљски, Андрију Чикића, Адриану Дукић и Ангелину Аћимовић убила је рука К.К. који је у тренутку, док је 66 пута хладнокрвно пуцао у њих, имао само 13 година. Дијете - једна ријеч која је овог дјечака спасила затвора.

- Према нашем закону који се бави малолетним извршиоцима кривичних дела, лице које у време дешавања дела нема навршених 14 година се сматра дететом у кривично-правном смислу и практично то његово дело, иако је то у овом случају тежак злочин животно гледано, се не формално не сматра кривичним делом већ делом које је противправно и законом прописано као кривично дело. Али по закону о заштити лица од менталних болести он може да буде до краја живота лишен слободе, у принципу докле год постоји опасно стање или нека врста душевне болести код њега - објаснио је Милан Шкулић, редовни професор Правног факултета у Београду за РТС.

Може ли К.К. икада напустити психијатријску установу?

Ово у теорији значи да К. К. потенцијално може да изађе на слободу.

- У принципу он може да изађе, али тешко је замислити да неко ко је био у стању да убије деветоро деце, чувара, плус да рани шест особа, одједном оздрави од таквог стања - истакао је Шкулић.

Породице жртава траже хитне измјене закона

Породице настрадалих послале су саопштење у коме се од Министарства тражи да се настави са измјенама и допунама Закона о заштити лица са менталним сметњама. Породице траже да нема идеолошких и сваких других подјела, а кључна ствар је да се тај закон усвоји прије него што К.К. напуни 18 година.

Недостаје институција за овакве случајеве

- Постоји опасност да када починилац напуни 18 година немамо адекватну институцију у којој би он био затворен у случају да је опасан по околину, што вероватно јесте - рекла је Сузана Чикић, мама настрадалог Андреја Чикића.

Адвокат породица настрадале деце, Огњен Божовић, сумња да је такав сценарио реалан, али истиче да није немогућ.

- Лице у менталној институцији може да буде ту уз сопствени пристанак, али и без пристанка. Постоје процедуре пред судом и законом прописане, да ако он не даје свој пристанак, буде ту иако је пунолетан, али може и да му се одобри излазак из те институције. Као што је и професор рекао, ја не видим да постоје стручњаци или доктори који ће да кажу да он није опасан по друштво. Ако се и постави питање његовог изласка, тај излазак ће свакако бити под судском контролом, мораће да се уради вештачење, мораће да се спроведе једна контрола из клинике, али и кроз суд. Искрено, иницијатива која је поднета је важна јер ми немамо одговарајуће процедуре када се овако нешто деси шта радимо са кривично неодговорном децом у случају овако тешких кривичних дела. Имали смо ситуацију са убиством у Нишкој Бањи, убиство Андреје Симића, где је полицајац шест сати у колима са починиоцем злочина и не зна шта да ради, не зна коме да га води јер и он није имао 14 година. Ове измене које су предложене су измене да се направи једна установа која ће се бавити посматрањем, проучавањем и на крају крајева рехабилитацијом тих лица - објаснио је Божовић.

Божовић додаје да је у оваквим случајевима кључна и иницијатива породица жртава, које захтијевају да се законодавни оквир додатно унаприједи, посебно када је ријеч о малољетним починиоцима најтежих кривичних дјела.

Према његовим ријечима, циљ таквих предлога јесте да се обезбиједи систем који би истовремено омогућио лијечење и контролу, али и спријечио било какав ризик по безбједност заједнице након изласка из институције.

 

 

Изведен велики број доказа

Након изрицања пресуде, пуномоћник оштећених породица, адвокат Огњен Божовић, оцјенио је за Курир да је судска одлука најближа правди у овом тренутку, уз напомену да је током поступка изведен велики број доказа и да је предмет био изузетно сложен.

Он је истакао и да је случај отворио шира друштвена питања о начину на који се препознају и третирају психолошки и емотивни проблеми код дјеце, као и о одговорности породице и институција у превенцији сличних трагедија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.