Мајор Листер са Кошара – прича о псу који је чувао српску војску
На караули Кошаре те 1999. године службовали су многи сјајни пси попут Неза, Црног, Макса, али међу њима се истицао Листер који је био синоним за достојанство, храброст и оданост.
Ово је прича о псу који је својим завијањем заувијек оставио печат пријатељства и заједништва.
Војници, који су бранили отаџбину 1999. године на Кошарама, свједочили су о храбрости пса по имену Листер, који због својих подвига добио чин Мајора.
Прича се да је 1995. године, својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти. Наиме, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Мислећи да им се приближава непријатељ, викнули су “Војска Југославије стој!”, али се нико није одазивао.
Чувао војнике и у рату и у миру
Листер, препознатљиво затегнут као струна, није се попео на задње двије ноге, што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и помјерао уши како би дао знак да долази човјек. Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.
Слична ситуација десила се 1998. године када је Листер кренуо у патролу. У тренутку када се приближио медвјед, Листер се попео на двије ноге, а његово држање уплашило је медвједа који је уз крике наставио даље путем којим је кренуо.
За вријеме ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авиобомби, достојанствено је држао положај. Када би дали Листеру комаду “Чувај!”, стао би у одбрану војника и нико не би смио да им приђе.
Поред многих интервенција које је имао за вријеме своје службе, када год био прошао на мјесту инцидента, би се узнемирио, режао и залајао пар пута. Мува му није могла промаћи на стотине метара, а ако му вјетар служи, поред оштрог вида, њушио је и на километре.
Страдао на Ускрс
Посљедњи пут зацвилио је на Ускрс 11. априла 1999. до краја одан уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића “Јагуара”, остао је до самог краја. У тој акцији на Опљазу, код Мусине куће, погинули су од првог рафала војници Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк, водник Иван Васојевић Јагуар и Мајор Листер.
“И сад када бих отишао на караулу, чекао бих да видим, да потрчи ка мени… Да се загрлимо!”, истакао је један од војника са Кошара у документарном филму о караули.
Посљедњих година, под иницијативом групе војника са Кошара, покренута је тема о подизању бисте Мајору Листеру. На овај начин би се одала част и указала захвалност псу који је спасио многе српске животе на рејону карауле Кошаре те 1999. године, преноси Информер.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
