Линта: Лицемјерно што Хрватска условљава Црну Гору захтјевима које сама није испунила

БЕОГРАД - Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је данас да је лицемјерно то што Хрватска условљава Црну Гору испуњавањем захтјева које, како тврди, ни сама није испунила прије уласка у Европску унију (ЕУ).

Линта је навео да се међу осам захтјева које је Загреб доставио чланицама ЕУ налазе обештећење за заробљене припаднике хрватских паравојних снага заточене у сабирном центру Морињ, расвјетљавање судбине 14 несталих Хрвата из ратног периода, процесуирање ратних злочина, укључујући одговорност по командној линији, као и рјешавање имовинских питања више десетина хрватских породица у Црној Гори.

Он је, наводи се у саопштењу Савеза Срба из региона, истакао да је Хрватска у јуну 2011. године затворила преговоре са ЕУ о поглављу 23, које се односи на правосуђе и основна права, а да претходно није испунила, како наводи Линта, ниједан од захтјева које сада поставља Црној Гори.

Према његовим ријечима, Хрватска не испуњава ни обавезе из Уговора о приступању ЕУ, који је ступио на снагу 1. јула 2013. године, а које се односе на кажњавање ратних злочина и друга питања.

Линта је оцијенио да Хрватска због тога нема морално право да наступа као арбитар и поставља услове другима, а да истовремено не показује спремност да ријеши сопствене проблеме.

Позивајући се на податке Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности и међународног права током ратних сукоба од 1991. до 1995. године, Линта је навео да је на територији под контролом хрватских војних, паравојних и полицијских снага постојало више од 200 логора и затвора у којима су српски цивили и заробљеници били изложени мучењу и убиствима.

Према тим подацима, кроз логоре и затворе прошло је више од 10.000 српских војника и цивила, док је више од 1.000 заточеника убијено или је преминуло од посљедица мучења.

Линта је указао да највећи дио српских логораша и затвореника није добио новчано обештећење од Хрватске.

Он је поручио да жртве не смију да буду дискриминисане по националној припадности и да право на правду и обештећење мора бити обезбијеђено свима под једнаким условима.

Позивајући се на податке Комисије за нестала лица Владе Србије, Линта је навео да се на подручју Хрватске још трага за 1.533 особе српске националности.

Говорећи о имовинским правима Срба у Хрватској, Линта је оптужио хрватске власти да им одузимају имовину и стечена права, укључујући куће, станове, пословне просторе, пољопривредно и шумско земљиште, неисплаћене пензије и штедњу.

Он је додао да прогнани Срби немају право на накнаду штете за више од 10.000 минираних кућа и пословних простора у хрватским градовима, углавном током 1991. и 1992. године, за које истиче да се налазе на подручјима на којима није било ратних дејстава.

Раније данас, регионални медији пренијели су да је Хрватска државама чланицама Уније послала документ у којем представља своју позицију о отвореним питањима са Црном Гором, наводећи услове које Подгорица мора да испуни прије него што постане чланица европског блока.

Већина хрватских захтјева односи се на посљедице ратних деведесетих година и сврстана је у оквир Поглавља 23, које се, заједно са Поглављем 24, сматра кључним за област владавине права.

Међу захтјевима су обештећење хрватских држављана заточених у логору Морињ, очување спомен-плоче постављене на том мјесту, као и промјена имена градског базена у Котору, названог по ватерполисти Зорану Гопчевићу који је, према хрватској страни, био стражар у Морињу 1991–1992. године.

Хрватска тражи и расвјетљавање судбине 14 несталих хрватских држављана, уз пуну сарадњу црногорских власти, размјену информација и приступ архивима.

Међу захтјевима су и процесуирање ратних злочина, укључујући одговорност по командној линији, као и рјешавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.