Курти је поријеклом Србин

Агенције
Курти је поријеклом Србин
Курти је поријеклом Србин

Будући премијер Косова и лидер Самоопредјељења Аљбин Курти релативно скоро је промијенио своје српско презиме.

Како пише портал косметинфо.цом, његова породица се презивала Куртовић, а и данас у завичају његовог оца Заима, у селу Сукобин, у улцињској општини, на самој граници Црне Горе са Албанијом, живе најближи рођаци овог политичара који се упркос исламизацији и албанизацији, и даље презивају Куртовићи. Они су, тврди се, у релативно блиским рођачким односима са православним Куртовићима који се изјашњавају као Срби (или Црногорци).

Да је Куртијево поријекло српско, у улцињској општини знају сви. Томе, међутим, не придају велики значај, јер, како овдје кажу, они су већ генерацијама Албанци, и “што је било – било је”.

Српски и албански језик се у кућама Куртовића и Куртија у Сукобину и у самом Улцињу и данас равноправно користи. Као и код многих Улцињана, уосталом, пише цосметинфо.цом.

И није, како наводе, само Куртијева породица албанизована, “већ је у скорој прошлости тај процес ‘закачио’ и многе друге српске фамилије у овом крају”.

Тако се у етнички албанском селу Владимир, које је непосредно до Сукобина, као и његовој широј околини (али и у Остросу који припада општини Бар) дан данас могу срести бројне породице са презименима Калезић, Ковачевић, Ћеранић, Пековић, Поповић и друге. Сви се они изјашњавају национално као Албанци, иако не крију да су свјесни српских коријена.

Посљедњих година изражен је тренд промјене презимена која се завршавају на “ић”. Тако се, примјера ради, дугогодишњи политички лидер црногорских Албанаца Мехмет Бардхи, презивао Бардић, и лично он је промијенио презиме, а не његови преци.

Српско поријекло, како су посвједочили бројни историчари у Црној Гори, има и актуелни црногорски амбасадор на Косову, Ферхат Диноша.

“Лично немам сазнања о поријеклу Куртија, али Црна Гора је мала, и ту се ништа не може сакрити. Свако свакоме зна поријекло, а ако се томе дода да традиционални Црногорци јако воле историју и да до ње велика већина веома држи, онда нема промашаја и мјеста за нагађања или скривања било каквог важног момента, нарочито када је ријеч о поријеклу породица”, казао је за цосметинфо.цом уредник портала ИН4С и аналитичар Гојко Раичевић.

Уколико је то тако, наводи Раичевић, онда у чињеници да је Курти поријеклом Србин треба и тражити “оправдање” за његову опсједнутост српским народом на Косову и Метохији и екстремизам који нескривено демонстрира, нарочито према изабраним представницима српског народа у јужној покрајини.

“Није то ништа ново. Имате и случај Хашима Тачија, који српски говори једнако добро као и Курти, али за разлику од лидера Самоопредјељења на званичним сусретима толико упорно одбија да га проговори да би се могло помислити да је у најбољем случају – нијем. За његовог прадједа се зна да је био православни свештеник Никодим Даниловић, поријеклом из Мораче у Црној Гори, али би овај да ту прошлост своје фамилије најрадије гумицом избрише. Зато се и доказивао кроз 'ОВК'. Најзад, Тачи је из општине Србица, последњем албанизованом мјесту у дреничком крају на Космету. И име мјеста из кога је довољно говори ко су били његови становници”, истиче Раичевић, наглашавајући да се на примјеру данашњих албанских политичких првака можда најбоље потврђује да нису случајно настале многе опомињуће народне мудрости.

Досељеници на Космет, кућа у Улцињу

Отац Аљбина Куртија, Заим, доселио је у Приштину у вријеме СФРЈ управо одавде, из улцињског села Сукобин, гдје се и оженио албанком са Космета. У Сукобину поред осталих рођака Куртовића и Куртија, данас живи његов стриц Хамза.

Заим Курти има двоспратну кућу и у самом Улцињу, у близини Дома здравља. Слику те куће објавио је ових дана један црногорски дневник, наводећи свједочење мјештана да Аљбина ту слабо гледају за разлику од његових родитеља који из Приштине често долазе, нарочито љети. И Исљам Калезић из Владимира је посвједочио да познаје Куртијеву породицу, али и да нема превелика очекивања да ће будући косовски  премијер бити од велике користи свом завичају.

Аљбин који је својевремено био осуђен због тероризма на 15 година затвора, рођен је у Приштини 1975. године. Поједини албански медији на Космету раније су га доводили у везу са српским обавјештајним службама за које наводно ради, уз навођење је да је његов радикални екстремизам веома сумњив, нарочито ако се има у виду да је крајем 2001. одлуком Војислава Коштунице, тадашњег предсједника СРЈ, пуштен на слободу, што значи да је издршао свега годину и по дана затвора.

Космет и дио Црне Горе види у “великој Албанији”

Аљбин Курти не крије своје стрмљење пројекту “велике Албаније”, у чијем саставу би, према замислима идеолога, поред јужне српске покрајине били и дио Сјеверне Македоније и дио Црне Горе, укључујући и његов Улцињ.

Лидер Самоопредјељења чак на званичним састанцима у својим страначким просторијама тзв. косовску заставу и не користи, већ искључиво албанску.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана