Кумановски споразум треба измијенити

БЕОГРAД - Послије најаве предсједника Србије Бориса Тадића и начелника генералштаба Здравка Поноша да би Кумановски споразум требало ревидирати, стручњаци оцјењују да је тај документ одавно превазиђен и да га је још раније требало измијенити.

Подсјетимо, предсједник Тадић изјавио је "Политици" да нема ниједног разлога да се тај споразум из 1999. не промијени с обзиром на то да је Србија у међувремену показала да је фактор стабилности у региону.

Са ставом предсједника Тадића да нема безбједносног разлога да и даље постоји зона забрањеног лета, слаже се и начелник генералштаба Здравко Понош који се са званичницима NATO-а и KFOR-а већ договорио о експертским разговорима о ревизији тог споразума.

Њиме је 1999. године дефинисана копнена зона безбједности у којој није смјела да буде југословенска војска, а авиони нису смели да лете ближе од 25 километара од административне границе са Косовом и Метохијом. 2001. године, послије оружане побуне албанских екстремиста на југу Србије, српске снаге безбједности поново су на том простору, а ваздушна зона безбједности смањена је на пет километара.

Војни аналитичар Зоран Драгишић каже да Кумановски споразум треба ревидирати јер је то био "мировни споразум између тадашње СРЈ и NATO-а, којим се ми обавезујемо да прихватамо мисију KFOR-а на Косову и којим се дефинишу копнена зона безбједности и зона ваздушне безбједности." Драгишић је нагласио да је тај документ историјски превазиђен јер NATO и Србија више нису непријатељи.

Војни аналитичар Aлександар Радић оцијенио је да би Србија измјеном Кумановског споразума могла да добије право да "сама одлучује о употреби својих снага на југу Србије без ограничења споља".

Како објашњава Радић, Србија по Кумановском споразуму не може "да уводи тешко наоружање у Копнену зону безбједности", као и да постоји зона забрањеног лета. Измјеном тог споразума могао да буде укинут и појам Копнена зона безбједности, која обухвата простор од пет километара од административне границе са Косовом и Метохијом.

Некадашњи командант Здружених снага безбједности Нинослав Крстић изјавио је да је Војска Србије већ у копненој зони безбједности, а да је ваздушна зона смањена са 25 на пет километара, као и да од промјене Кумановског споразума очекује ажурирање "стања на терену".

Крстић је подсјетио да је по војно-техничком споразуму предвиђено да, по стварању услова, командант KFOR-а има право да контролу летења над Косовом и Метохијом врати у надлежност контроле летења тадашње Југославије.

- То није учињено и контрола летења није враћена Србији, а по мојим сазнањима контролу летења, пре годину дана водила је нека приватна фирма из Исланда - рекао је генерал у пензији Нинослав Крстић.

Најављене промјене

Кумановски споразум већ је требало ревидирати, а најављеним промјенама може се очекивати и даље смањење ваздушне зоне безбједности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.