Крстић већ био одбијен у Србији

Београд - Лазар Крстић, потенцијални министар финансија, прије неколико година слао је мејл министарству и Влади, у коме моли да добровољно ради, али одговора није било.

- Са групом колега са Јејла послао сам захтев Министарству иностраних послова и Влади да добровољно радимо. Јасно је да не желимо да радимо неке “велике послове”, већ било шта, да разносимо пошту или фотокопирамо разне папире. Ћутањем наша Влада и ово министарство су одбили такву понуду, рекао је 2006. Крстић за портал “Српска дијаспора.”

- Истовремено док се мучимо да се уклопимо у америчко друштво, Србија се труди да нас што пре одгурне од себе. Не мислим ту на пријатеље и рођаке већ на саму државу и њену администрацију. Владина бирократија нас студенте у иностранству игнорише тако што када ми пошаљемо имејл поруку неком министарству, нико из владине администрације неће да нам одговори на наше поруке, рекао је тада Крстић.

Двадесетдеветогодишњи Нишлија међу 5.000 студената на Јејлу био је проглашен за најперспективнијег дипломца у Америци.

У њему су многи Американци видели новог Николу Теслу, само у Србији то нико није видео.

Његово школовање на Јејлу коштало је 42.000 долара годишње. Чим су Американци одлучили да Крстићу дају стипендију и чим је он о томе обавестио наше Министарство за науку, чиновници из Владе Србије су му укинули српску стипендију.

- Нису ме чак о томе ни обаветсили. Није мени толико била потребна финансијска помоћ, колико осећај припадности, већ осећај да знам сам својој држави потребан и да на мене рачунају, резигнирано је рекао Лазар Крстић.

Боље да радим у Србији за 6.000 евра годишње него у САД за 60.000 $

Крстић је прије више од седам година рекао да се понекад боји живота у Србији, јер је он у доброј м,ери изопачени да су идоли и идеали младих у Србији људи који су већини прије 15 година били гнусни као личности.

- Социјална хијерархија је тако намештена да су ти људи дана на врху пирамиде. Ти људи са криминалним биографијама или са сумњивим ауторитетима не треба да буду идеали нашег народа, а посебно младих људи. Ипак, и поред тога ја сам потпуно привржен Србији, говорио је тада Лазар Крстић.

- Промене код нас, и код појединца, и у друштву треба да иду одоздо. Суштина је да верујемо да се мора радити да би се ствари промениле. Да свако мисли шта може да уради, на исправан начин. Верујем да је то могуће, мада многи моји пријатељи, чак и родитељи, мисле да сам ја мало блесав. За то је потребно права револуција, јер 5. октобар је био зезање само зато јер нам се ништа није догодило од промена у главама. Не желим да паметујем, имам само 20 година, али видим да све и то што се дешава у Србији, дешава се у Београду. У провинцији се не дешава ништа. До тоталне друштвене реформе мора се доћи. Пратим све што се код куће дешава и размишљам да се вратим. Некако ми је боље да радим и живим у Србији за 6.000 евра годишње, него да гинем од посла у Америци за 60.000 долара годишње, рекао је Крстић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.