Крили документа о убиству Ђинђића

Београд - Уставни суд Србије је затражио објашњење Владе Србије зашто је на документацију о атентату на премијера Зорана Ђинђића, на основу које је настао извештај Владине комисије, стављена ознака "државна тајна".

Овакву одлуку највиша судска инстанца донијела је деценију послије атентата на премијера јер је медијима ускраћен увид у документа на основу којих је радила комисија, а што је влада Мирка Цветковића онемогућила због, како се претпоставља, евидентних пропуста у обезбјеђењу премијера.

Према ријечима предсједника Фонда за развој демократије, адвоката Миленка Радић, у Србији су разне службе годинама оцјењивале шта носи ознаку државна тајна.

- У државну тајну, иначе, треба да спада мали круг питања. Видели смо како Викиликс објављује државне тајне, да би се испоставило да много тога није ни требало да буде строго поверљиво. Тиме су очито неке службе и моћници прикривали нерад или немоћ, а неретко и незаконитости у раду - каже Радић уз оцијену да је због дугогодишње домаће праксе и у случају истраге убијеног премијера вјероватно било неких злоупотреба.  

Извјештај комисије коју је предводио тада потпредсједник Владе Жарко Кораћ показао је да је било пропуста у обезбјеђењу премијера и да је неопходна истрага унутар БИА и МУП-а. То се никада није догодило. Пропусти у раду, према објашњењу Радића, такође спадају у незаконитости и зато треба видјети ко их је правио. Он сматра да то неће бити лако јер се показало да је ријеч о замршеном клупку односа гдје се није знало ко је дио власти, а ко "друга страна".

Да је у Србији "све и свашта" означавано као државна или службена тајна указује и бивши директор Института за криминолошка и социолошка истраживања Добривоје Радовановић. Он сматра да је и документација коју је тзв. Кораћева комисија користила без потребе понијела ознаку тајности.

- Интерес државе је био да се зна што више детаља о том случају и да јавност више сазна о организованом криминалу у земљи. Да су обелоданили те информације, спречили би разне спекулације, полуинформације и неистините приче које су пратиле атентат на премијера - каже Радовановић.

Он указује да је институт државне тајне наслијеђе социјализма и тадашње власти која се понашала као да је угрожена с разних страна, што за посљедицу има да се и данас много тога крије од грађана.

Кораћ: Све обелоданити!

Предсједник некадашње Комисије за испитивање функционисања обезбјеђења премијера Жарко Кораћ сматра да сва документа која је користила комисија треба да буду доступна јавности јер како каже, не види посебан разлог да се то крије.
- Реч је стенограмима изјава људи које смо позивали на разговор, ухваћеним телефонским разговорима неких људи из криминалног миљеа пре атентата и документима о оснивању БИА и прописима о уређењу службе које смо тражили на увид и све то вратили служби - каже Кораћ за "Вести".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.