Косово добија војску?

Београд - Косовске безбедносне снаге ускоро би могле и званично да постану војска, мада неће представљати већу опасност за безбједност Србије, слажу се аналитичари.

КБС, односно потенцијална косовска војска, према ријечима Танјугових саговорника, не може се ни упоредити са капацитетима и снагом Војске Србије, која је можда и најјача у региону и може да одбрани земљу и од много већих пријетњи.

Аналитичари истовремено упозоравају да споразум о војној сарадњи Приштине и Тиране, који подразумева боравак припадника војске једне земље на територији друге с правом изазива негодовање Србије и Срба са Косова.

Професор на Факултету за безбједност Зоран Драгишић стварање косовске војске види као корак у заокруживању косовске државности, војни аналитичар Мирослав Лазански каже да би косовске оружане снаге биле инфериорне у односу на српске, а Александар Радић да би КБС у сваком случају била формација која по свему одговара било којој малој оружаној сили свијета.

Драгишић каже да очекује формирање косовске војске и да то види као корак у заокруживању косовске државности, на шта Србија не може да гледа благонаклоно, али "ни да спречи јер иза формирања косовских оружаних снага стоји САД".

Он, међутим, напомиње да треба имати у виду да је само једна бригада копнене војске Србије неупоредиво јача и оспособљенија него максимално квалитетне оружане снаге Косова, због чега грађани не треба да страхују да би те "снаге могле да науде Србији".

КБС тренутно има око 2.500 припадника, а Драгишић наводи да ће се тај број повећати, али и да ће те снаге постојати на симболичком нивоу и у мери у којој могу бити инструмент спољне политике како би Косово могло да шаље војнике у мировне мисије.

Лазански косовску војску сматра реалношћу уз напомену да се не зна тачно са чиме косовске оружане снаге располажу јер се на паради у Приштини, одржаној поводом проглашења независности Косова, могло видјети само оно што су жељели да прикажу.

"Те безбедносне снаге на Косову можемо звати ватрогасним друштвом или дружином Пере Квржице, али то јесте војска Косова и само формално се тако не зову због неких правних обзира. Али то јесте војска Косова која има пешадијске јединице, специјалне јединице, почасну гарду, лако и средње наоружање, тешке митраљезе на оклопним аутомобилима", рекао је Лазански.

И Радић сматра да мало недостаје да се КБС претворе у војску и да је ту првенствено ријеч о политичком чину, односно о одлуци да се саопшти да су преименоване.

Те снаге су, рекао је Радић, формација која тренутно по свему одговара било којој малој оружаној сили свијета - имају униформу, амблем, тактичке јединице, а основни тактички састав је батаљон као у свим другим нормалним војскама свијета.

Радић је навео да те снаге располажу пјешадијским наоружањем до нивоа батаљона али без средстава за ватрену подршку великог калибра, а да би у будућности могла да се очекује набавка одређеног броја лаких оклопних возила, средстава ватрене подршке до нивоа потреба пјешадијског батаљона и евентуално куповини пар хеликоптера.

"Колико год из српског угла болело када је реч о емоцијама, у безбедносном интересу је да те снаге буду легалне, да имају неке јасно одредјене оквире и да имају блиску сарадњу са NATO", сматра Радић и додаје да се на тај начин ствара организација за коју се зна шта ће радити, а да ће постојати људи који ће са стране контролисати које су њихове стварне активности.

"Проблем за безбедносне интересе Србије представљају екстремисти, не људи који носе униформу, амблеме, припадају одредјеном батаљону... него они који могу да пролазе кроз Београд, седе у кафићу у центру Београда, а сутра ће можда бити виновници једног озбиљног терористичког чина или неког другог облика насиља" рекао је Радић.

Говорећи о "опремљености" косовских оружаних снага, Драгишић истиче да је Косово међу најсиромашнијим у Европи, да нема добро опремљену и организоване снаге јер нема ни новац ни капацитет да набави савремено наоружање и савремене борбене системе.

"Косово само не може ту војску да опреми ни са чим, ни савременим ни скупим, то могу бити у најбољем случају калашњикови", рекао је Драгишић додајући да ће развијеност косовске војске зависити првенствено од помоћи са стране.

Он није могао да прецизира којој војсци би по броју, обучености и опремљености косовска војска била најсличнија, али као примјер наводи Црну Гору, истичући да та земља има значајно мање становника него Косово, али и много већу војну снагу.

Драгишић напомиње и да Албанија сама нема велике војне капацитете преко којих би могла значајније да подигне капацитет косовске војске, ако буде формирана, али да је чланица NATO, па кроз различите програме у Алијанси може много да помогне Косову.

Косовска војска ће, уколико буде формирана, и према мишљењу Лазанског, имати највећу подршку у Албанији, која ће вјероватно неке вишкове наоружања дати Косову, а иако Косово још нема авијацију, он очекује да ће вјероватно врло брзо добити хеликоптере.

Лазански објашњава да Албанија нема борбене авионе, али да има хеликоптере и убрзано развија хеликоптерску компоненту вадухопловства, као и да САД и ЕУ немају разлога да се посебно баве питањима опремљености косовске војске јер би на тај начин "помало изазивали подозрење и гнев Београда".

Танјугови саговорници осврнули су се и на изјаву предсједника Србије Томислава Николића да очекује да на сјеверу Косова никада не буде косовске војске, као и да за тим нема потребе јер је тамо KFOR и снаге под заставом NATO, коме смо се, како је казао, обратили да осигура безбjедност.

Драгишић каже да у том смислу треба направити споразум који гарантује да косовске војске неће бити на сjеверу Покрајине, да треба ограничити њен приступ енклавама и да Србија дипломатским активностима треба да обезбjеди да утицај тих снага на Србе на Косову учини што мањим.

"Јако је важно да се споразумима, пре свега кроз процес нормализације односа са Приштином, захтева да се општине насељене Србима апсолутно демилитаризују и да се спречи улазак косовске војске на ту територију", навео је Драгишић.

Косовска војска ће имати онолико ингеренција, колико јој дозволи NATO, односно KFOR, сматра Лазански који је упитао да ли је Србија добила писмене гаранције да припадници косовских оружаних снага неће ићи на сjевер Косова.

Говорећи о евентуалној претњи за регион, Радић је рекао да би косовска војска била безбjедносни проблем у сценарију по коме би Запад изгубио интерес и по коме би на Балкану кренули нови сценарији који се развијају потпуно аутономно од интереса великих сила.

"Онда бисмо могли да имамо заокружене конфликте са државним пројектима који би подсећали на прву половину 90-их година", сматра Радић и додао да је јурисдикција војске увијек унутар њених територија и да не треба имати илузију да ће припадници косовске војске имати овлашћења да дјелују на читавој територији Косова.

"Друго је питање да ли постоји разлог да улазе на север Косова, не причамо о полицијским снагама, о јединицама које би биле задужене за одржавање јавног реда и мира...било би јако добро да се, чак иако додје до преименовања, униформе и амблеми те организације не показују у местима у којима живе Срби", казао је Радић.

Говорећи о војном споразуму Косова и Албаније, Драгишић истиче да је то класичан споразум "пријатељских земаља" и да је у том документу видљиво приметно чвршће увезивање Албанаца у интегрисану албанску заједницу.

Лазански истиче да је наведени споразум врло интересантан јер га је потписала једна чланица NATO са парадржавом која није чланица УН, а кроз Албанију као чланицу NATO, Алијанса "заправо потписује споразум са Косовом".

"Највећа опасност у том уговору је што кроз њега NATO на неки начин имплицитно признаје Косово као независну државу", сматра Лазански који у том случају не види неку велику војну претњу већ "нешто налик заокруживању пројекта велике Албаније".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.