Фото: Коме смета Статут Војводине
НОВИ СAД - Статут Војводине, који је средином октобра усвојио покрајински парламент, и поред најава, до краја прошле године није потврђен у Скупштини Србије.
Војвођански "устав", на којем су се судариле власт, тврдњом да је у складу са Уставом Србије, и опозиција, која у њему види отварање врата за, овога пута, одвајање северне покрајине, био је, сазнаје "Глас Српске", предмет више политичких закулисних радњи и уцена.
Према информацијама из високих кругова, седница Скупштине Србије на којој је требало да буду усвојени закон о продужетку старих пасоша до краја 2009. и о реорганизацији правосуђа, у два наврата је померана управо због покрајинског Статута. Иако се Савез војвођанских Мађара тада званично успротивио новој територијалној организацији, четири посланика ове странке су, тврди наш извор, одбила да уђу у скупштинске клупе док им из врха државе не стигне одговор када ће Статут Војводине бити усвојен у српском парламенту. Прича се да је тај став подржала и Лига социјалдемократа Војводине, а после много натезања, седница планирана 18-ог, одржана је 22. децембра.
У члану 1. Статута је наведено да је Aутономна Покрајина Војводина облик територијалне аутономије у Републици Србији и да грађани AП самостално остварују права и испуњавају дужности утврђене Уставом и законом.
Члан 3. предвиђа да грађани у AП одлучују о пословима у надлежности покрајине референдумом и преко својих слободно изабраних представника. Како је Војводина представљена као територијална аутономна заједница Бачке, Баната и Срема, њени грађани већинским изјашњавањем могу мењати покрајинске границе.
Иако је Статутом потврђена само аутономност, опозиционим странкама смета што је у Статуту наведено да ће Извршно веће понети нови назив Влада Војводине, а покрајински парламент је надлежан да утврди симболе: грб и заставу. Сметња десници је и што овај документ предвиђа да Војводина доноси свој буyет, завршни рачун и оснива фондове, агенције и привредна друштва. Радикали у томе виде "први корак ка новој држави", а Демократска странка Србије, "заобилазно успостављање елемената државности".
Замерено је и на члану у којем се каже да је Војводина демократска европска регија интегрисана у европски систем региона, мада покрајинске власти тврде да је у том делу само реч о могућности боље привредне, културне и других облика сарадње.
Из кругова блиских председнику Србије Борису Тадићу чује се да лидер демократа није за "овакав документ", јер га сматра сувише "аутономашким".
То је, како кажу наши извори, ставио до знања покрајинским функционерима странке на затвореном делу децембарске седнице Главног одбора ДС, одржане у Суботици.
Док српским парламентом кружи прича да документ у садашњем облику "вероватно никад неће стићи на гласање", војвођански премијер и потпредседник ДС Бојан Пајтић је последњег дана 2008. изразио очекивање да ће Скупштина Србије, у првом кварталу ове године, усвојити Статут и закон о преносу надлежности са Србије на Војводину.
Бивши министар просвете и члан ДСС-а Зоран Лончар, гостујући у "Дизању" ТВ Б92, тврди да Предлог статута садржи одредбе које нису у складу са Уставом и дају покрајини елементе државности. Он каже да је анализом Статута установио 32 одредбе које су противне Уставу Србије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.