Колико је коштао процес пред Међународним судом правде?

Београд - Тужбе Хрватске и Србије и процес који се водио пред Међународним судом правде коштали су државе скоро четири милиона евра.

У "цијену" нису урачунати ни утрошено вријеме, ни посљедице "нерјешеног резултата", а на питање шта је вриједило платити намећу се одговори - излазак из парадигме деведесетих и могуће оснивање заједничког фонда за обештећење жртава.

Правници и стручна јавност сматрају да је прича о одговорности држава за геноцид јучерашњом пресудом завршена, али да ће се и даље водити процеси за ратне злочине пред домаћим судовима.

Двије деценије послије краја сукоба завршен је и процес у Хагу. Дјелимично су задовољне обије стране, али прве реакције показују да су у Загребу ипак очекивали бољу пресуду. Члан правног тима Србије до 2010. године Владимир Ђерић каже да би боље било да правног спора није било, али да то није зависило од српске стране.

"После 5. октобра био је један велики напор да се реше сви поступци пред МСП. Тај напор је био напор нове демократске владе, а то нажалост није успело. Увек је постојала жеља да се спор реси ван суда, али, знате, ако не можете да га решите, морате да се браните. Нико не може да вам гарантује да це спор бити решен у вашу корист ако се ви не браните", каже Ђерић

Из Загреба већ стижу поруке да ће од Србије тражити кривично гоњење бивших највиших старјешина ЈНА. "Сваки окривљени се може извући само ако умре, иначе ће му бити суђено", каже хрватски министар правде Орсат Миљенић.

"Очигледно да су очекивања негде била много већа, а онда је и разочарање много веће. Став хрватског министра је такав какав је и наравно да они могу да се обрате са таквим једним захтевом Републици Србији, али ја бих рекла да су они то већ и раније чинили, пре него што је ова пресуда донета", каже Весна Кнежевић Предић са Факултета политичких наука у Београду.

Хрватска је процес против Србије покренула још за живота Фрање Туђмана 1999. године. Послије десетогодишњих покушаја да се процес склони са стола међународних судова, званични Београд је покренуо контратужбу за геноцид против Хрватске.

"Мислим да Србија ту није могла много да бира.Та одлука која је донета да се улози противтужба, када сада гледамо на те ствари, очигледно је била добро промишљена", каже Весна Кнежевић Предић.

Послије низа ослобађајућих пресуда пред Хашким трибуналом, којима су одговорности за злочине прво ослобођени хрватски генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, а прошле године и некадашњи челници Државне безбједности Јовица Симатовић и Френки Станишић, јавност у обије земље је то прихватила с негодовањем. Сада је стигла и пресуда да ниједна држава није одговорна за геноцид. Шта даље?

"Треба пре свега изаћи из парадигме деведесетих. Питање злочина и питање одговорности за злочина и у крајњој линији питање истине у ономе шта се десило се не решава кроз било какву врсту конфликта, укључујуићи и оне пред МСП, он се ресава кроз сарадњу", каже Ђерић.

Ђерић сматра и да би било добро оснивање заједничког фонда Србије, Хрватске и БиХ за обештећење свих жртава сукоба на простору бивше Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.