Ко је био Бранислав Бане Ивковић

БЕОГРАД – Бранислав Бане Ивковић (Бијељина, 7. август 1952 - Београд, 20. новембар 2025) преминуо је данас, 20. новембра послије дуге и тешке болести, у Београду.

Ивковић је био српски политичар и универзитетски професор, познат по научном раду у области грађевинарства и дугогодишњој политичкој активности.

Биографија и рад на факултету

Рођен је у Бијељини, где је завршио гимназију. Студије грађевинарства уписао је у Београду и ту је дипломирао 1979. године. Магистрирао је 1983, а докторску дисертацију из области оптимизације поузданости производних система у грађевинарству одбранио је 1988. године.

Током 1985. и 1989. боравио је на Imperial College in London као стипендиста, што је имало велики утицај на његов научни рад.

Професионалну каријеру је започео у грађевинском предузећу Напред, а затим се вратио на Грађевински факултет, где је напредовао од асистента до редовног професора. Предводио је одсјек за менаџмент и управљање у грађевинарству и два пута био изабран за продекана. Објавио је више уџбеника и педесет пет научноистраживачких радова, а дио је представљен у међународним часописима. Говорио је енглески, а служио се немачким и руским језиком.

Политички ангажман

У политику је ушао 1992. године учлањењем у Социјалистичку партију Србије. У оквиру СПС обављао је више значајних функција: био је предсједник Београдског одбора, члан Извршног одбора и члан Главног одбора. У савезној скупштини био је посланик у Већу грађана.

У Влади Србије обављао је двије министарске функције. Од 1994. године био је министар за урбанизам, а од 1998. министар за науку и технологију. Оба пута у владама које је водио Мирко Марјановић.

Био је један од преговарача СПС са новим властима током догађаја који су претходили хапшењу Слободана Милошевића у априлу 2001. године.

Због сукоба унутар странке смијењен је са функција пре истека мандата. Ипак, 2001. године изабран је за секретара Извршног одбора, упркос противљењу Милошевића. У априлу 2002. искључен је из СПС. Након тога је покушао да се политички осамостали, кандидовао се за предсједника Србије 2002. године, основао Социјалистичку народну странку и поново учествовао на предсједничким изборима 2004. године.

Приватни живот

У првом браку био је ожењен Босиљком, са којом има четворо деце, три ћерке Ивану, Милану и Драгану, и сина Луку. Други пут се оженио 2005. године ТВ новинарком Биљаном Поповић и са њом има ћерку Јовану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.