Калинић пријетио затворском чувару? VIDEO

Београд - Стражар Нинослав Страхињић признао је да су му Сретко Калинић и Жељко Миловановић пријетили ако им не помогне да побjегну из затвора, пишу “Вечерње новости”.

Првоокривљени стражар притвора у Специјалном суду Нинослав Страхињић, који се са још двојицом колега терети да је помогао Калинићу и Миловановићу у покушају бjекства, признао је, у наставку истраге, да је неколико дана прије покушаја бјекства, разговарао са двојицом осуђеника, на њихову иницијативу.

Он је пред истражним судијом испричао како је у ноћи између 2. и 3. фебруара, пет дана прије покушаја бјекства Калинића и Миловановића, обезбјеђивао ћелије у којима су били затворени, односно како су затвореници покушали да га “заплаше” и “купе”.

“Око један сат иза поноћи, отишао сам да се окрепим у просторији која је намењена само нама стражарима. Почео сам да једем сендвич, када се зачуо необичан шум. Као неко лупање које је долазило из правца ћелија 75 и 77”, рекао је он.

Одмах је кренуо тамо да види шта се догађа. Прво је дошао до “седамдесетседмице” у којој је, поред решеткастих врата, стајао Калинић. Неко вријеме су разговарали о, како је испричао, “небитним стварима”. Убрзо потом Миловановић га је позвао да дође и до његове собе.

“Имаш ли минут за мене”, упитао га је.

Страхињић му је понудио да каже шта жели, а Миловановић је узвратио: “Обиђи, па кад се будеш вратио, поразговараћемо”. Тако је и урадио. Кад се вратио испред Миловановићеве ћелије, наставили су разговор.

“Да ли имаш нешто против нас” упитао је Миловановић.

“Немам”, одговорио је стражар.

“Да ли нас се плашиш”, узвратио је Миловановић.

“Не”, рекао је Страхињић.

“Зашто си онда направио гримасу када си малопре из канцеларије дошао у ходник са сендвичем”, упитао је Миловановић, а Страхињић се, како је и сам признао пред истражним судијом, “следио”, зато што притвореници то никако не могу да виде из својих ћелија.

“Имам испред зграде десетак својих људи са калашњиковима. Стално сам на вези са њима. Знам који стражар кад ради...”, наставио је да прича Миловановић.

“Не плаши ме”, проговорио је Страхињић.

“Ако се нешто догоди, ти се склони у страну”, рекао му је Миловановић.

Страхињић му је поново рекао да га не плаши и пожалио се да може да оде у затвор због тога, на шта му је Миловановић рекао “да неће” отићи у затвор и да ће “још добити и паре”.

Стражар га је, како је сам рекао, још једном замолио да га не плаши, а Миловановић му је одговорио у три речи: “Хоћеш - нећеш - мораш”.

Пет дана касније, Страхињић се поново нашао у ноћној смени. То је била она ноћ у којој су Калинић и Миловановић пресјекли челичне решетке на својим ћелијама, а да то нико не чује (иако је Страхињић све вријеме морао да буде у ходнику), онда мирно ишетали из њих, наводно савладали и везали Страхињића, а онда изашли у двориште суда, гдје су их ухапсили жандарми.

Дио мистерије око тога ко је коме помогао у ноћи покушаја бјекства, својим свједочењима открили су стражари који су те ноћи били у смјени са Страхињићем.

Они су испричали да су, око три часа ноћу, само два сата прије него што су Калинић и Миловановић отворили врата и изашли у ходник, сишли са другог спрата у приземље до Страхињића како би узели кључеве од шеталишта.

Он је у том моменту био на свом мјесту, испред ћелија 77 и 75. Чим их је видио, устао је хитро и кренуо им у сусрет. На само неколико метара од бјегунаца, зауставио их је ријечима: “Немојте тамо. Пусти их. Спавају”.

Сусрет је потрајао свега неколико секунди испред отворених ћелија Сретка Калинића и Жељка Миловановића.

Стражари су узели кључеве и отишли да обиђу шеталиште, а Страхињић остао у ходнику. Два сата касније Калинић и Миловановић су ишетали из својих ћелија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.