Како криминалци добијају надимке

Београд -- Надимци мафијаша могу да опишу њихову бруталност или да буду оно најпрепознатљивије као код Жељка Божовића Гишке или Горана Вуковића Мајмуна.

Тако су Сретка Калинића “земунци” звали Звер. Надимци су присутни у свакој криминалној заједници, каже за „Блиц” криминолог Горан Стојковић.

Ранац, Пајдо, Фукса, Жилет, Пајсер, Лопата, Шмрки - само су неки од најразличитијих надимака које носе криминалци у Србији. Са социјално патолошког аспекта, према ријечима криминолога Златка Николића, надимци су врло битна ствар.

“Надимак криминалцу мења име и презиме. Најчешће се добијају у основној школи, устаљују се до тинејџерских дана и потом остају цео живот. То је слика и прилика његовог карактера. Ако за некога кажете Мајмун или Змија, онда не морате ни да га видите, знате о каквом човеку се ради. Обично је реч о уличарском жаргону и речнику и по надимку криминалци могу да постану препознатљиви у целом граду или чак земљи као што смо имали случајеве. Ми, који се бавимо криминологијом, из надимка извлачимо бројне закључке и опис пишемо у психолошки досије те особе”, објашњава Златко Николић.

Надимак је врло битан и за безбједносне структуре. Полиција биљежи све надимке у криминалне фајлове, јер се деси да тако пронађу починиоца неког дјела.

“Деси се, рецимо, да полицијски инспектори сазнају да је неко са специфичним надимком опљачкао неку пумпу и једино то имају од података. Онда крену са испитивањем и покушају да пронађу разбојника. У одељењу за извршење кривичних санкција је и данас врло битна ставка надимак осуђеника, чак је у програму обавезно уписати надимак оптуженог. Надимак је замена за име и презиме и тако је не само у српској мафији већ и у италијанској, албанској и другим”, додаје Николић.

Познато је да су Жељка Ражнатовића звали Аркан, али једино је у полицијским документима остао забиљежен његов надимак Хибрид. Милорад Улемек Легија није волио да га зову Цема, како су га прозвали другари из Новог Београда, јер је стално дизао тегове напуњене цементом. Није волио ни надимак Цуца, како су га звале дјевојке, али ни Болид, надимак који су му дали старији другови.

“Сви мисле да је Жељко Миловановић надимак Летач и Ветар добио када је бежао из судница скоро. Међутим, полицији је познато да су га тако прозвали пошто је из Новог Сада довезао моторног змаја из којег је, према причама Беломанастираца, где је и сам рођен, мокрио на припаднике Унпрофора. Најпре су сви мислили да се искључиво ради о хобију, касније се испоставило да је Миловановић летилицу користио за надгледање украдених аутомобила који су улазили у Хрватску”, открива криминолог Горан Стојковић поријекло једног од надимака.

Како су они добили надимке

Душан Кнежевић, Буца Ал Капоне
(отац Александра Кнежевића Кнелета) Проводио је време на Мостару, око биоскопа „Зеленгора”. Продавао је млијеко и шверцовао се у салу да гледа филмове о Ал Капонеу.

Жељко Ражнатовић, Аркан
Надимак је добио по главном јунаку његовог омиљеног цртаног стрипа - чаробњаку Арканусу. Први Арканов надимак у дјетињству био је Хибрид.

Миле Ђорђевић, Бомбона
Арканов кум је надимак добио због кесице бомбона коју је стално носио са собом

Ђорђе Божовић, Гишка, Дебели
Надимак је добио још у дјетињству због вишка килограма

Горан Вуковић, Мајмун
Убица Љубе Магаша Земунца надимак је добио због способности да се са спољне стране попне на други спрат зграде

Раде Ћалдовић, Ћента
Сарадник Љубомира Магаша (Љубе Земунца) надимак је добио по аргентинском боксеру, пошто се овим спортом бавио у Штутгарту. Друга верзија је да су га Ћента звали по врсти голуба

Владимир Милисављевић, Будала („земунски клан”)
Надимак је добио по томе што је једини у клану завршио факултет, па су га остали исмијавали да је будала. Најинтелигентнији члан клана из Шилерове говори више свјетских језика.

Душан Спасојевић, Шиптар, Дућа („земунски клан”),
Надимак је добио по томе што је годинама трговао дрогом са Албанцима с Косова и због поријекла из Медвеђе

Миладин Сувајџић, Ђура Мутави („земунски клан”)
Многи с којима се повремено виђао су мислили да је потпуно нијем. Никада није причао.

Бранко Јефтовић, Јорга („миљаковачки клан”)
Надимак је добио по бившем југословенском репрезентативцу у каратеу Илији Јорги у седмом разреду основне школе. Прије почетка једног школског часа, Јефтовић је на столу професора оставио новински извјештај о успјеху каратисте на иностраном првенству

Млађан Мићић, Пацов („земунски клан”), Браничевски краљ дроге
Вјенчани кум Душана Спасојевића надимак је наслиједио од оца, а исти надимак имао је и његов деда

Дејан Миленковић, Багзи
Надимак је добио по Бенџамину Сигелу, званом Багзи, једном од највећих америчких гангстера из времена прохибиције, склон насиљу и бруталним убиствима
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.