Јовановић: Расте број жртава трговине људима, најчешће жртве жене и дјеца

БЕОГРАД – Број пријава сумње на трговину људима у Србији расте, најчешће жртве су жене и дјеца, а посљедњих година расте и број пријава на сумњу трговине страним држављанима, односно радницима који раде у Србији, изјавио је данас руководилац Службе за координацију заштите жртава трговине људима у Центру за заштиту жртава трговине људима Мирослав Јовановић.

Он је на предавању новинарима, које је организовало Регулаторно тијело за електронске медије у циљу спровођења Акционог плана Министарства унутрашњих послова који се односи на борбу против трговине људима, рекао да су почетком 2000-их година, када је трговина људима као кривично дјело унета у наш кривични закон, на основу тадашњих искустава жртве трговине људима биле стране држављанке, дјевојке, које су овде довођене из Молдавије, Украјине, одузимани су им пасоши, биле су затваране, везиване и на тај начин контролисане.

– Међутим, данас немамо такву ситуацију. Када причамо о жртвама трговине, врло често то могу бити људи који се потпуно слободно крећу, који живе чак у својим кућама, који и даље живе са својим породицама, а који имају обавезу према 'трафикантима' да раде нешто што је дубоко противно њиховим сопственим интересима и увјерењима и што их дегуманизује – рекао је он.

Навео је да је међу бројним заблудама и та ко су заправо "трафикери", људи који спроводе трговину људима.

Према његовим ријечима, искуство центра у којем ради показује заправо да опасност не вреба толико од непознатих људи, колико, нажалост, вреба из окружења и то непосредног.

– Статистика коју смо радили показује да је непозната особа трафикер у само 13 одсто случајева. У највећем броју случајева то су особе које су познате жртви – пријатељи, познаници. Ово је статистика када причамо о општој популацији, а када причамо о дјеци она је још драматичнија зато што када су дјеца у питању, у највећем броју случајева трафикери су заправо родитељи или блиски сродници – рекао је он.

Додао је да родитељи, готово увијек када су дјеца експлоатисана, имају неку негативну улогу.

Навео је да код нас влада још једна заблуда, а то је да се трговина људима дешава негдје далеко, у Африци, Азији, у неким неразвијеним земљама или можда чак на Западу, тамо гдје је стопа криминала у неким великим градовима огромна.

– Заправо није тако. Трговина људима се дешава и те како и у Србији. Посљедњих пет година ми сваке године добијамо све већи број пријава сумње на трговину људима и сваке године идентификујемо све већи број жртава. Тако смо 2017. године имали 127 сумњи, а ове године имамо већ више од 200 сумњи и вјероватно ћемо имати двоструко већи број сумњи у односу на прије пет година. Број жртава такође расте, тако да смо 2021. имали 46, онда 62, па 66, па 72, видјећемо колики ће тај број бити на крају ове године, али дефинитивно је у порасту – истакао је Јовановић.

Као специфично за нашу земљу је навео да је проценат дјеце међу жртвама изузетно велики јер је скоро свака друга жртва која се идентификује – дијете.

– На међународном нивоу, према организацији Save the Children, процјењује се да су отприлике 30 одсто жртава дјеца. Код нас је око 50 одсто и мислим да мора много више да се ради са дјецом без родитељског старања, дјецом у домовима, у хранитељским породицама.

Висок је и проценат жена, па је прошле године међу жртвама трговине људима било 69 одсто жена.

Када је ријеч о облицима експлоатације, навео је да је најучесталија сексуална експлоатација, затим радна експлоатација, отуда случајеви просјачења, а има и принуда на вршење кривичних дјела.

Јовановић је навео да је у порасту и број пријава сумњи на трговину људима гдје су жртве страни држављани, што је повезано са све већим бројем радника који легално долазе у Србију да раде.

– Илегалне миграције су прилично заустављене, али сада имамо легалне миграције када у нашу земљу долази велики број странаца да овде раде и остану. Процијењује се да тренутно око 100.000 страних држављана живи и ради у Србији. Тај број стално расте и неупоредиво је већи у односу на неке друге земље у региону као што су, рецимо, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора или Албанија – рекао је он.

Додао је да највише радника долази из Непала, Индије, Бангладеша, Филипина, да не знају српски језик па ни енглески, и да када се погледа статистика види се да број пријава сумњи на стране раднике као жртве трговине људима у Србији расте.

– Ми смо, рецимо, 2023. године имали 20 пријава сумњи на трговину људима гдје су жртве биле страни држављани. Прошле године су биле 64 пријаве, ове године већ имамо више од 150 пријава – навео је он.

Као још један тренд истакао је пораст злоупотребе онлајн и информационих технологија у сврху трговине људима.

Јовановић је указао да је у нашем Кривичном законнику, трговина људима класификована као злочин против човјечности и то зато што она има деструктивне посљедице по жртве.

Трајно мијења њихов живот, њихов начин функционисања и дегуманизује их на различите начине.

Навео је да је урађен Нацрт закона о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава и да се усвајање овог закона очекује следеће године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.