Фото: Испред суда присталице четника, партизана и НВО
Београд - Пред Вишим судом у Београду наставља се поступак за рехабилитацију Драже Михаиловића који је 1946. године осуђен на смрт стријељањем, а суд би требало да настави да прикупља доказе за одлуку - хоће ли вратити част и углед бившем команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу - Дражи Михаиловићу, преносе агенције.
Велики број полицајаца раздваја присталице од противника рехабилитације Михаиловића који наизмјенично пјевају партизанске и четничке пјесме у којима величају или вријеђају припаднике четничког и партизанског покрета током Другог свјетског рата.
Све три групе налазе се на три различите стране раскрнице испред суда у Тимочкој улици.
Присталице партизанског покрета носе заставе Комунистичког покрета и транспаренте “Комунисти једини ослободиоци”, а присталице Михаиловића истакли су транспарент “Поносни смо на Чичина дела, уз њега је Србадија цела”, док “Жене у црном” имају транспаренте “Стоп прорицању злочина” и “Председниче Николићу, одреците се титуле четничког војводе”.
На данашњем рочишту, заказаном за 12 часова, планирано је саслушање свједока, историчара Косте Николића и Бојана Димитријевића који ће говорити о материјалу који је прикупила Државна комисија за откривање чињеница и околностима под којима је стријељан Дража.
Осим њих, на списку је и Веселин Ђуретић који је раније најавио да ће открити детаље који до сада суду и јавности нису познати.
Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стријељањем, као и враћање грађанских права захтјевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић.
Њему су се придружили Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Предлагачи захтјева тврде да Михаиловићу није омогућено право на одбрану и да није видио свог адвоката до почетка суђења.
Михаиловић је, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стријељан као државни непријатељ “број један”.
Државна комисија утврдила је да је Михаиловић убијен на Ади Циганлији, али се сумња да су његове кости касније пренесене у секундарну гробницу, највјероватније на Ратно острво, како би се онемогућило да икад буду пронађене.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.